Он у Сврљигу има оно што нико нема у целој Србији: Поносни је власник реткости која ће му донети богатство!

Бора Јовић из Сврљига почеће ових дана у својој винарији "Статус", поред вина и сирћета, да производи ракију и то органску.

У непосредној близини Сврљига, у атару села Мержелата, на висоравни која се налази на 510 метара надморске висине, Јовић узгаја четири хектара органске шљиве, хектар органске ароније и двадесетак хектара винограда.

- Планирам да произведем између 4.000 и 5.000 литара органске ракије. Према мојим сазнањима биће то прва органска ракија произведене у Србији.  Нећу је одмах понудити купцима, задржаћу је у бурадима сигурно пет, шест година, док потпуно не "сазри" - каже Јовић.

До сада није производио органску ракију иако органски шљивик има седам година, страхујући да за такву ракију неће имати купаца.

- Недавно сам се међутим,  уверио да у европским земљама постоји озбиљна понуда органских пића, међу којима се налази и ракија - истиче он.

Већ седам година производи органско вино од ароније, а планира да за неку годину крене и са производњом органског јабуковог сирећета.

- Прошле јесени засадио сам два хектара старих сорти јабука, ове јесени засадићу седам, а наредне још десет хектара јабука. Биће ту пре свега стабла "будимке" и "кожаре", али "флорине" и "топуза", као и неких нових сорти јабука - рекао је Јовић.

Органска производња на југу Србије тек је у зачетку, тако да је он са својим иако малим површинама тренутно највећи прозвођач органског воћа.

- Највећи проблем за развој органске производње воћа и поврћа, али и уопште пољопривредне производње, представља то што људи у селима немају вођу. Раније су задруге биле вође домаћинима. Оне су им сугерисале шта да производе, откупљивале су им све што произведу. Сада су домаћини препуштени накупцима и увек лоше прођу - објашњава овај пољопривредник.

Многи код нас погрешно верују да органска производња подразумева производњу без употребе икаквих препарата и било какве заштите. 

- Није дозвољена употреба било каквих пестицида, хербицида и вештачких ђубрива, али постоји списак препарата који могу да се користе. Они су рецимо, на бази белог лука или са хајдучком травом, а за заштиту шљива може се користити и раствор јабуковог сирећета - објаснио је Јовић.

 Према његовим речима, органска производња јесте скупља од "уобичајне" јер у њој има много више ручног рада, а много мање хемије.

- Много више руку је потребно да би се однеговао поптуно "чист" производ, без икаквог уплива хемије. То оправдава и вишу цену органских производа. Ове године је "обична" шљива откупљивана по цени од 12 динара, а органска по цени од 40 динара. Такав однос је добар и требало би да остане и наредних година - изјавио је Јовић, машински инжењер по струци.