Умрла Ана Глигић: Светски позната Српкиња преминула у Београду

Чувена вирусолошкиња др Ана Глигић, шефица лабораторије Института "Торлак" у време епидемије великих богиња 1972, преминула је јутрос у Београду, у 91. години. Током епидемије успела је да изолује вирус вариоле вере, а светски су познати њени научни радови на откривању вируса марбург и мишије грознице.

Када је Србију и свет погодила пандемија коронавируса активирала се из пензије и стручним саветима упозоравала јавност на значај вакцинације и епидемиолошке заштите.

Ана Глигић била је једна од јунакиња борбе против последње европске епидемије великих богиња која је на зиму и пролеће 1972. године погодила Социјалистичку Федеративну Југославије, претежно Косово и Метохију и Србију, по повратку Ибрахима Хотија из околине Ђаковице са ходочашћа до Меке.

Ана Глигић, јунакиња борбе против великих богиња

Хоти је од фебруара заразио 11 особа, међу којима је био и учитељ Латим Мумџић из Тутина. Мумџић је прве симптоме уочио 2. марта, а до 10. марта, када је преминуо, био је на лечењу у болницама Новом Пазару, Чачку и Београду, и ниједна анализа није успела да открије узрок болести и, испоставиће се, смрти.

У међувремену се број пријављених случајева са сличним симптомима на територији КиМ повећавао, па је постојала сумња да је реч о епидемији, што је био довољан знак да се у помоћ позове Глигићева.

"Испред моје куће на Вождовцу је 15. марта увече, око осам увече, стигло возило Торлака. Позвали су ме да се хитно упутим на Институт како бисмо спровели анализе", присећала се касније Глигићева.

Узороци су са КиМ у Институт "Торлак" стигли до пет ујутру, а све анализе указивале су на оно на шта је Глигићева одмах посумњала – велике богиње су у Југославији.

"Почела је борба, а често смо аутомобилом, па чак и хеликоптером, одлазили у заражена подручја, где год би постојала сумња да постоји опасност од ширење епидемије", говорила је Глигићева.

Србија Данас/РТС