Највећа епидемија богиња била је у Србији: Последице мање вакцинисаних против морбила могу бити катастрофалне
Неопходна је вакцинација против малих богиња у Србији
Пад обухвата вакцинацијом MMR вакцином против малих богиња, заушки и рубеоле испод 90, па и 95 одсто може да има катастрофалне последице, каже проф. др Владислав Вукомановић, педијатар-кардиолог и заменик директорка Института за мајку и дете "Др Вукан Чупић" коментаришући саопштење Удружења педијатара Србије, које је изнело податак да је ова имунизација смањена за 25 до 30 одсто.
ЕПИДЕМИЈА МОРБИЛА ПОСЕБНА ОПАСНОСТ У ДОБА КОРОНЕ! Пулмолог Вељковић: Деца могу постати највећа "колатерална" штета
УМЕСТО КАФЕ, ПОПИЈТЕ ОВАЈ ЧАЈ УЈУТРУ: Српски лекар ТВРДИ: Боље ће вас ПРОБУДИТИ и спречава НАЈТЕЖЕ БОЛЕСТИ
СЗО НЕ ОТКРИВА ИСТИНУ: Одложено објављивање извештаја о пореклу корона вируса
Ово Удружење је, да подсетимо, упозорило јуче да смањење стопе обухвата деце обавезном вакцинацијом током пандемије корона вируса прети да узрокује нову озбиљну јавно - здравствену кризу и угрози животе деце у већој мери него ковид 19.
- Последњи подаци којима се на територији Србије располаже показују да је стопа обавезне вакцинације против морбила у Србији опала за 25 до 30 одсто, а вероватно је да је овај пад обухвата вакцинацијом и већи. У том смислу постоји озбиљан ризик да након, или, извесно, ако се овај тренд настави, и током епидемије ковид 19 имамо епидемију болести попут морбила - наводи се у њиховом саопштењу.
Професор Вукомановић каже да је већ сувишно понављати колико је милиона или стотине милиона живота спасено изумом вакцине и вакцинацијом. Подсећа на недавне епидемије морбила које смо ималу у Србији и које нису биле уопште благе.
- 2017. и 2018. године имали смо епидемије морбила које су биле праћене и смртним исходима, како одраслих тако и деце. Као што подстичемо људе сада да се вакцинишу против ковид 19, тако родитељи треба да се информишу и да буду веома ажурни када је реч о вакцинацији деце по устаљеном календару. Свако попуштање тих мера и пад обухвата вакцинацијом против морбила и до 90 или 95 одсто може да има катастрофалне последице - рекао је проф. др Вукомановић.
Обухват вакцинације MMR вакцином, као што смо и објавили у октобру прошле године, смањио се још у 2019. години, а појава епидемије корона вируса само је додатно допринела том смањену.
Према подацима Статистичког годишњака Србије обухват MMR вакцином у 2019. години изосио је само 88 одсто, а да бисмо избегли епидемије потребно је да имамо обухват 95 одсто. Овим подацима је наруше најбољи резултат после дуже година из 2018. године кафсмо успели да вакцинишемо 93, 4 одсто.
Наиме, 2005. и 2006. године проценат вакцинисаних MMR вакцином износио је 96 одсто, 2007 - 97 одсто- 2008, 2009. и 2010. по 96 одсто, да би 2011. године опет био за проценат виши - 97 одсто. 2012. године је пао на 90, 2013. се попео на 93. Међутим, већ наредне 2014. године обухват је пао на 86 одсто, 2015. на 84, а 2016. године на 81 проценат. 2017. године изнеосио је 85,2 одсто, 2018. смо постигли успех са 93,4, да би 2019. године опет пали на проценат испод 90, односно на 88 одсто.
С обзиром на упозорења педијатара, сва је прилика да ће подаци за 2020. годину бити још поразнији.
До пада обухвата вакцинаце MMR вакцином долази упркос томе што је она обавезна. Без ње дете не може да се прими у вртић, нити да крене у школу, уколико нема уредан имунизациони картон.
Председник Удружења педијатара Србије проф. др Георгиос Константинидис подсећа да су морбили високо контагиозна (заразна болест) и сваки обухват вакцинацијом мањи од 95 одсто је велики ризик за избијање епидемије.
- У овом тренутку смо "релативно" заштићени мерама и смањених контаката због ковид 19 пандемије и смањеном циркулацијом свих узрочника заразних болести у свим категоријама становништва, па и међу децом. Међутим, ова ситуација се погоршава са дужином трајања пандемије и консекутивним смањењем броја имунизоване деце, а посебну опасност ће представљати отварање вртића и школа у пуном обиму.
- Актуелно смањење обухвата вакцинацијом последица је, мањим делом објективних околности и смањене доступности превентивне здравствене заштите у појединим деловима система, али и недовољне информисаности и страха родитеља од одласка у домове здравља и деловања антивакциналног лобија - каже проф. др Константинидис.
Како кажу педијатри, прошле године највероватније имунизација MMR вакцином није изостала због антивакциналног лобија, већ из страха родитеља да се њихова деца не заразе с обзиром на то да је у току епидемија корона вируса, а имунизацију је одлагало и здравствено стање деце, с обзиром на то да у тренутку вакцинације било којом вакцином из календара, морају да буду потпуно здрава.
Пулмолог и алерголог Предраг Вељковић изјавио је да се морбили јако брзо шире, а са високом температуром дају тешке клиничке слике. Напоменуо је и да обарају имунитет код деце, тако да се може развити упала плућа или чак уследити и слепило.
- Преноси се капљичним путем, као и корона вирус. Веома мала доза количине вируса може да изазове обољење и једини лек за то је вакцинација, односно колективна имунизација - навео је Вељковић.
Највеће епидемије малих богиња у Србији
Највећа епидемија малих богиња у Србији, да подсетимо, била је 1997. године када је оболело око 4.000 људи и умрло седам особа. Десет година касније у Србији се јавила још једна епидемија која се у Војводини прелила из маргинализованих група у општу популацију и када је заражено око 380 људи.
Последњи пут, мале богиње су Србију погодиле 2017. године и 2018. године. Тада је оболело 5.318 особа, док је 15 умрло.
Последњи случај малих богиња на територији Србије забележен је у Бору у јуну 2019. године.
Вакцинација у Србији против малих богиња почела је 1971. године применом моновалентне вакцине. 1981. године почела је примена комбиноване вакцине против малих богиња и заушки, док је MMR вакцина (против малих богиња, заушки и рубеле) почела да се примењује од 1994. године.
Истовремено, од 1994. године започело је давање друге дозе MMR вакцине, најпре у дванаестој, а од 2006. године у седмој години живота, с обзиром на то да око 5 одсто особа вакцинисаних само једном дозом вакцине не развије имунитет против малих богиња.
Иначе, примарна вакцинација против малих богиња, заушака и рубеле, према подацима Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", спроводи се код деце од навршених 12 месеци једном дозом комбиноване живе вакцине и треба је спровести правовремено до навршених 15 месеци живота. Друга доза прима се пре уписа у први разред основне школе, а изузетно у току првог разреда основне школе.
Неимунизована и непотпуно имунизована лица треба да се вакцинишу недостајућим дозама MMR вакцине до навршених 18 година живота, а према епидемиолошким индикацијама и касније.
