"УЖАРЕНИ ОБЈЕКАТ" НАД СРБИЈОМ ЈЕ ПРОИЗВОД ЉУДСКЕ РУКЕ?! Нова теорија стручњака о јучерашњој појави: Траг је НЕТИПИЧНО правилан

Како се кретао и каква му је била фрагментација, упућује на то да непознати “ужарени објекат”, забележен претпрошле ноћи на небу од Калифорније до Јужне Африке, укључујући и наш регион, ипак није природни “свемирски камен”, него део свемирског отпада, производа људске руке и технологије у орбити наше планете.

Теорија 1: То је био "болид"

Појава је код једних изазвала усхићење због прилике да је фотографишу и сниме, док је код других довела до благе панике и гомиле питања “шта је ово”. Из Астрономског друштва “Еурека” из Крушевца врло брзо су дали прво мишљење о чему је реч. Они су, наиме, навели да је изнад Србије пролетео “болид”.

- У питању је метеор већих размера и изразито већег сјаја (као ватрена кугла). Кретао се веома споро јер је у атмосферу ушао под оштрим углом. У потпуности је сагорео у атмосфери! Његову појаву понекад може пратити и пуцкетање услед сагоревања Снимљен је из села Мајдево, недалеко од Крушевца - написали су на својој Инстаграм страници.

С друге стране, њихове колеге из Хрватске, нису биле тако изричите у тврдњи да је у питању “болид”.

Теорија 2: То је било свемирско смеће

- Иако може бити болид, могуће да је и свемирско смеће или какав покварени сателит – написао је у својој објави на Фејсбуку Данко Кочиш, председник Астрономско аеронаутичког друштва “Орион” из Ђакова, у чијој околини је такође настао један од снимака ове појаве.

А како за “Блиц” објашњава астроном и стручњак за метеорску астрономију Душан Павловић, оно што је велики број грађана региона видео на небу ипак није “болид”, односно, дефинитивно није у питању нешто природног и свемирског, него вештачког порекла.

Пре тог објашњења, а да би ствари биле потпуно јасне, мора да се објасни шта астрономија подразумева под “свемирским камењем” које потиче од малих тела у космосу, астероида или комета, а којих само у Сунчевом систему има на милионе. Најпре, појам метеороид представља део који се одломио од астероида или комете и наставио свој пут кроз свемир, а неки од њих и у правцу Земље. Метеор, или народски речено “звезда падалица” је, пак, појава који гори и испарава при уласку у Земљину атмосферу. Коначно, метеорит је метеорид који не сагори у Земљиној атмосфери, него падне на површину планете.

- Оно што се видело синоћ на небу није био метероид, јер се сувише споро кретао, а његова фрагментација није била типична метеорска фрагментација. Уз то, траг који је остављао за собом је био нетипично правилан. Наиме, када погледате како се то што је прексиноћ снимљено креће кроз атмосферу и како се дроби на ситније комаде, то изгледа прилично правилно. С друге стране, метероид када се фрагментише у атмосфери, то је један неправилни процес, јер могу да се догоде и веће експлозије са грубљом фрагментацијом, а ово је деловало као да се врло лагано и правилно фрагментише – објашњава Павловић.

С обзиром да се на тај начин искључује могућност метероида, сумња најпре пада на свемирски отпад. То је назив за отпад у Земљиној орбити који укључује делове ракета, неисправне сателите, делиће сателита, али и разне друге објекте изгубљене током боравка у свемиру. Као и сателити, ниско-орбитирајући отпад креће се око Земље брзином око 30.000 километара на час.

"Сигурно је производ је људске технологије"

- Међутим, сем ако се не ради о контролисаном испуштању свемирског отпада, без обзира да ли је реч о делу неког сателита или нечем другом а о чему треба да постоји информација, нећемо са потпуном сигурношћу знати шта је у питању. Свакако је, међутим, вештачког порекла, односно, производ је људске технологије. Судећи по снимку и фотографијама ове појаве, процена је да је реч о комаду тешком неколико килограма који је највероватније потпуно сагорео у атмосфери – сматра Павловић.

С друге стране, да пад правог “свемирског камења”, односно метеорита, на површину Земље некада није безазлен, сведочи и пример из Русије 2013. године. Тада је, како су извештавали медији, у метеорској киши, која је изазвала експлозије у доњем делу атмосфере изнад Чељабинске области на Уралу, повређено чак око 1.200 људи, од чега 159 деце, док је више од 3.000 зграда оштећено! Руске власти тада су процениле да је киша “небеског камења” причинила штету од око 13 милиона долара.

Ловци на благо у ниском старту

Иако су научници тврдили да се метеор у највећој мери дезинтегрисао приликом уласка у атмосферу, прича је касније добила бизарне обрисе. Наиме, Чељабинску област убрзо су “окупирали” својеврсни “ловци на благо”, у потрази за фрагментима метеора које би даље продавали, с обзиром на то да је процењено да би само грам “свемирског камења” могао да достигне цену од невероватних 2.500 евра, у односу на цену грама злата од 40 евра!

Делови метеора тако су се нашли у понуди бројних сајтова који се баве онлајн продајом од Амазона до кинеског Таобаоа, а колекционари из целог света свакодневно су лицитирали за њих. Коначно, касније су пренели руски медији, на продају је био понуђен и највећи део метеора – камен тежак 3,36 килограма за којег је “проналазач”, извесни Алексеј Усенков, тражио 65.000 долара.

Први забележени пад метеорита у Србији

Када је, пак, реч о историји ових појава у Србији, први забележени метеорит у Србији пао је 1877. године на њиву Ђоке Живковића, четири километара од Сокобање. Аутор објаве наводи да тадашњи министар полиције Радивоје Милојковић није смео ни да погледа џак са камењем које је пало са неба, већ је све то проследио у Велику школу и то лично на руке професору Јосифу Панчићу, са наредбом “да се истражи ко нас то гађа одозго”.

Панчић је тада позвао у помоћ своје колеге, Симу Лозанића и Љубу Клерића, те су заједно отишли на лице места у Сокобању. Тамо су их мештани затрпали разним сведочењима о камењу са неба и сви су били сагласни око тога да су чули три снажне експлозије, а одмах затим и „пуцњаву као од пушака”. Једни су мислили да Турци поново нападају топовима, други су били убеђени да неки вулкан оживљава, а они старији су мудро зборили о врелом камењу које с неба пада.

Панчићево истраживање је показало да је један од највећих делова метеора, комад тежак 38 килограма, пао на њиву Ђоке Живковића, око четири километра северно од Сокобање. Домаћин је, међутим, “против урока” одмах ту њиву преорао три пута, па наш чувени научник са својим колегама није установио колики је кратер метеорит направио. Ипак, у даљем прикупљању камења од мештана, дошли су до примерка тешког чак 49 килограма, којег су назвали “Соко-бања”.

По повратку у Београд, Јосиф Панчић написао исцрпну научну студију на 30 страна и објавио је у Гласнику српског ученог друштва 1880. под насловом “Соко-бања први метеорит у Србији”. Сокобањски метеорит и данас се чува у Природњачком музеју, у Збирци метеорита.

Србија Данас/Блиц/Аутор: Предраг Вујанац