Конференција Кризног штаба: ЗДРАВСТВЕНИ СИСТЕМ НА ИВИЦИ ПУЦАЊА, шта ако попунимо капацитете? (ВИДЕО)

Епидемија корона вируса у Србији и даље траје, све више општина проглашава ванредну ситуацију. Кризни штаб је данас донео најновије мере које се односе за целу Србију, а то су ношење маски и на отвореном, у случају да је немогуће држати прописану физичку дистанцу, обавезно ношење маски у затвореним просторима и забрану окупљања више од десет особа. 

Препорука је да и деца почну да носе маске. Ове мере ће важити од петка, 17. јула 2020. године.

Кризни штаб данас је разматрао и проширење капацитета болница које су у ковид ковид систему. У Београду то би требало да буде Институт за реуматологију, а такође и широм Србије требало би да буду отворене нове ковид болнице. Како се сазнаје, то ће бити у Алексинцу, Нишкој Бањи, Врњачкој Бањи, Бујановцу, Аранђеловцу...

Коментаришући објаву председника Србије Александра Вучића да ће Србија имати вакцину против корона вируса до краја године, покрајински секретар Зоран Гојковић је рекао да Србија већ сада мора да стане у ред за добављање вакцине.

Др Кисић Тепавчевић је рекла да Србија ради са најозбиљнијим кућама које истражују вакцину, и да, када дође до проналаска исте, можемо да станемо у ред и да ћемо због тих контаката сигурно бити једна од земаља којима ће вакцина бити доступна.

Она је рекла да, упркос свему, та вакцина мора да прође све критеријуме и да се у нашој земљи никада неће користити небезбедна вакцина.

Када су у питању приватне здравствене установе др Кисић је рекла да је свака установа која има капацитете да ради серолошких тестова и више него добродошла.

Међутим, постоје одређени услови које те лабораторије морају да испуне. У овом моменту је седам приватних лабораторија поднеле захтеве да раде тестирања и њима ће бити у току дана достављени услови које морају да испуне.

- Здравствени систем Републике Србије је благо речено пренапрегнут, капацитети су напрегнути скоро до максимума. Ми из дана у дан покушавамо да отварамо нова одељења и проширимо капацитете да би стигли да хоспитализујемо све - рекао је Зоран Гојковић.

Он је објаснио да у Србији нема довољно лекара који би могли да се укључе у ковид систем и да су они који се већ пет месеци боре против короне већ исцрпљени-

- Неће бити довољно лекара да вам пруже помоћ - рекао је Гојковић.

Он је рекао да је здравствени систем Србије сада на прекретници.

Дао је и пример тешког посла медицинских радника који на више од 30 степени раде у скафандерима и са тешким пацијентима који захтевају целодневну негу.

Гојковић је још једном апеловао на све да поштују мере.

- Ми можемо отварати хиљаду Арена, хиљаду Сајмова - нема ко ту да лечи.

Када је у питању Торлак, др Кисић је рекла да се на снимцима могу видети особе које желе да се тестирају на сопствени захтев, да ли због путовања или због неког другог разлога. Она је додала да су лекарима тренутно приоритет пацијенти, они који имају симптоме.

- То су особе које желе да се тестирају на лични захтев, углавном због путовања. Али, иако тамо желите да се тестирате, постоје листе чекања. Приоритет су пацијенти без обзира што разумемо свачију жељу да се тестиреа. Све особе које су данас чекале добиле су термине за тестирање. Само је данас било 250 људи који су дошли да се тестирају на лични захтев. Сама чињеница да је неко уплатио теситрање не значи да ће брже да се тестира јер су приоритет пацијенти - објаснила је Кисић Тепавчевић.

Када је у питању број заражених и утицај протеста на то, Зоран Гојковић је објаснио да је сама старосна структура заражених довољан показатељ да су протести допринели повећању броја заражених.

Када је реч о ситуацији у Београду и Новом Саду Кисић Тепавчевић и Гојковић рекли су да је приметан раст оболелих, посебно код млађе популације. Она је рекла да су нарављене све мере препоруке да се смањи изложеност вирусу, а да је свако друго окупљање био ризик и потенцијално место заражавања. Како је истакла највећи број оболелих припада групи која се највише излаже ризичним ситуацијама.

Гојковић је рекао да се с обзиром на флуктуацију може десити и пораст броја оболелих и када је у питању старија популација. Он је истакао да ово мора бити заједничка борба у целини јер болест не бира и да има и младих који су на респиратору, али и преминулих.

- Млађи имају много већи број контаката и мање поштују мере. Ми смо и прошле недеље сугерисали да ћемо имати повећан број оболелих у овој недељи. У Новом Саду сада региструјемо 80 случајева дневно, а прошле недеље је то било око 50. Значи да оно што се дешавало пре 7-10 дана било неповољно за нас. То су особе млађе доби, и вероватно су и протести допринели порасту оболелих. Оно што је опасно и чега се бојимо јесте то што су млађе особе - које су у већини оболелих, сада остварују контакте и са својим старијима - рекао је он.

Када је у питању ношење маски на отвореном, др Кисић је објаснила да је то обавезно уколико не може да се обезбеди довољна физичка дистанца.

- Што се тиче старосне границе - рекла је докторка - не постоји ни један узраст који је безбедан. Што се тиче заштите најмлађих становника, она се примењује као и за најстарије. 

Препоручује се да родитељи најмлађу децу не доводе у ситуацију да су у великим гужвама, тј. да их не воде тамо где ће бити великог броја људи. 

Др Кисић Тепавчевић је рекла да нема увид у то који се лекови дају, али да је у току осма ревизија протокола о лечењу. Како је нагласила и пацијенти у Србији добијају најбољу могућу терапију и да примају оно што је искуство струке показало да има највише ефекта.

На питање да ли превентивне мере имају смисла Кисић је рекла да имају смисла уколико их се сви придржавамо и да не можемо да видимо резултат уколико се сви не будемо тако понашали.

Она је рекла да овај вирус захтева људску ћелију да би опстао.

Др Кисић Тепавчевић је објаснила да је највећи број хоспитализованих из старосне групе од 30 до 39 година, а за њом следи група од 40 до 49 година.

Она је рекла да је тренутно највише хоспитализована група млађих особа, за разлику од априла, када је старија узрасна група имала тежу клиничку слику и компликације.

Епидемиолог др Дарија Кисић Тепавчевић је о ситуацији на Косову рекла да је хоспитализовано 75 пацијената у болници у Косовској Митровици, троје са овог подручја је у КБЦ "Драгиша Мишовић", две особе у Нишу и једна у Крагујевцу, док је једна особа преминула. 

- Ситуација у Новом Пазару и околини је сложена. Уз асистенцију Војске србије, имамо довољно места за пријем нових пацијената. Што се тиче опреме, Општа болница у Пазару је опремљенија него неке болнице у Београду и широм Србије. Најтежи пацијенти се збирњавају у респираторниј јединици где ради довољан број медицинског особља - рекао је Слободан Милисављевић, начелник пулмологије болнице у Крагујевцу.

На питање зашто се и даље чека дуго на тестирање др Кисић Тепавчевић рекла је да се повећао број особа које желе да се тестирају и да је било оних које су то тражиле без икаквих основа.

- Било је особа које су и неколико пута у току једне недеље желеле да се тестирају. Ја вам не могу рећи кој је то моменат, али сигурно је да је то био онај када је била најмања активност вируса. Имамо и повећан број захтева због путовања, и у једном моменту тестови јесу преусмерени за заводе и институте да би се вршила контрола и рационализација потрошње - казала је она.

Др Кисић Тепавчевић је објаснила да су особе које имају тешку клиничку слику, а нису им стигли резултати тестова, хоспитализоване и да се у току лечења они третирају као могући ковид позитивни и да њихово лечење не зависи од резултата теста, већ од клиничке слике.

- На жалост - рекла је докторка - наши лекари су већ сада јако искусни и могу да препознају клиничку слику заражених корона вирусом.

Када је реч о спекулацијама у медијама везано за информације које нису проверене др Дарија Кисић Тепавчевић рекла је да је улога медија огромна и да infformacije треба да буду правовремене, али прво тачне и проверене.

У Србији је на данашњи дан регистровано још 351 особа, на респираторима је 169 особа. Број укупно хоспитализованих пацијената у последња 24 сата је 234. У последњих 24 часа преминуло је 11 пацијената.

У Србији је до данашњег дана тестирано укупно 515.395 особа, 19.334 је регистровано, а преминуло је укупно 429 особа.