ВЕЋИНИ ЉУДИ ОВАЈ ОБИЧАЈ ЈЕ ДИВАН, АЛИ ДАЛЕКО ЈЕ ОД РОМАНТИКЕ: Зашто младе носе вео на венчању?

Свакоме срце заигра када види овај призор – дивна, прелепа млада, у дугој белој венчаници корача ка свом изабранику да након што изговоре судбоносно "да" живот проведу заједно. У тим тренуцима већини девојака лице прекрива дуг, провидни или чипкасти вео. И, иако је већини људи овај обичај диван, порекло му је заправо далеко од романтике.

Већина људи ово не зна, али обичај да девојка која се удаје на дан свог венчања покрије лице вековима је старији од обичаја ношења венчаница. И заправо, највећи део историје, вео уопште није био ни бео ни провидан.

Већина ентолога и антрополога слаже се да порекло младиног вела треба тражити у античким временима када су девојке на тај начин криле лице како би се заштитиле од злих духова.

Гркиње и Римљанке из прошлости носиле су црвене и жуте велове које су симболизовале ватру како би уплашиле и од себе отерале зле духове и демоне. Римљани су ишли толико далеко да су младе у једном периоду историје биле потпуно прекривене црвеним велом током целе свадбе.

Постојао је и још један, много практичнији, али подједнако језив разлог традиције ношења дугих велова. Наиме, он је био израђен по поруџбини, тачно према висини и осталим мерама будуће младе и након вечања је пажљиво чуван и, када дође време, коришћен као погребни покров након што би жена преминула.

У Европи, уговорени бракови били су нормални, а има оних који тврде да су девојке носиле вео како би спречиле будућег мужа да им види лице све до краја церемоније венчања. Теоријски, ако им се не би свидело оно што виде једном када млада скине вео, већ је било касно за предомишљање.

Далеки одјек овог обичаја види се данас у јеврејској традицији у којој младе носе вео како би се свима показало да младожења не жени девојку само због њеног физичког изгледа већ духовних вредности.