Наш познати метеоролог открива шта нас чека 2019: У свету поплаве, суше, урагани и пожари, а у Србији... (ФОТО/ВИДЕО)
О времену, временској прогнози, климатским променама, метеоролошким феноменима...
Његова каријера траје од трећег разреда. Прво га је привукла грмљавина. Потом је почео да чита, касније руком исцртава карте. Када је дошло време, уписао је студије метеорологије на Физичком факултету и 2012. године се запослио. Успех који му колеге приписују јесу најаве поплава које су погодиле Обреновац у 2014. години. Каже, шест до десет дана раније постојале су назнаке да ће доћи до екстремно обилних падавина, а како се тај дан примицао, надао се да ће промашити. Нажалост није.
За свој највећи успех у овој години узима то што је непогрешиво прогнозирао лепо време за наступе на престоничким сплавовима.
Шали се на свој рачун. Говори са осмехом. Кафу пије кад заврши разговор.
Рођен је у Смедереву. Има 30 година.
У смирај 2018. године читаоцима портала SrbijaDanas.com открива какво их време очекује у новогодишњој ноћи, данима који предстоје, затим занимљивости са других крајева света, мало познате детаље из прошлости ових простора…
- Тамо где буде минуса, у планинским деловима, биће благи минус. Што се тиче градова, температура ће бити око нуле или чак три, четири степена. Биће слабе кише, сузнежице и снега у планинским пределима, са десет до 15 цм покривача у Западној Србији – открива метеоролог Ђорђе Ђурић ведро истичући да је, упркос облачности, пред нама једна топла новогодишња ноћ.
А у истом маниру улазимо у 2019. годину. Очекује нас умерена зима, ипак, тврди хладнија од претходне, у којој ће се смењивати топли и хладни таласи.
- У јануар улазимо са температурама у благом плусу, иако ће јутарње бити испод нуле. Након тога, следи пад температуре, поготово тих јутарњих, са мало јачим мразевима. Пред сам Божић очекујем поларни талас са појавом снега, а потом улазимо у нешто топлији период од пет до седам степени, што је за јануар мало изнад просека – прогнозира уз напомену да ће фебруар бити сличан.
Март ће, процењује метеоролог, бити топлији од прва два месеца предстојеће године, али треба очекивати ранопролећне мразеве. Током зиме очекује и нешто значајнији пад температуре, али у другој половини јануара или чак тамо у фебруару. Ипак, не очекује да то потраје дуже од пет до седам дана.
Наводећи податак да су међу десет новогодишњих ноћи у Београду у просеку тек две снежне, ипак сматра да зима није нестала. Подсећа на дочек 2015. године, када је температуре била -17° Ц, као и на ледену новогодишњу ноћ у години потом, због снега који је претходно нападао. Подсећа и на ледени талас у фебруару 2012. године када су температуре данима падале испод -20° Ц.
Ипак, тврди да су у време наших бака и дека, који су нас и научили изреци "Свети Лука – снег до кука", зиме биле оштрије. То је, тврди због хладног таласа који је трајао ’40. и ’50. година XX века. Наиме, откако се у Србији мери време, од 1878. године, уочавају се цикличне смене топлих и хладних фаза. Ми смо тренутно у топлој, која траје од 1979. године, када се почело говорити о глобалном загревању.
Климатске промене не спори, јер се клима, опомиње, одувек мењала. Од леденог доба које је забележено пре 10.000 година, клима је почела да личи на ову данашњу. Али се и у том времену бележе и хладни и топли периоди. У мрачном Средњем веку, по томе најмање познатом, десило се мини ледено доба у којем су ледили Темза, северни део Јадрана, као и делови Црног мора. Претходно је, напомиње, било и топлије него данас. Своју тврдњу поткрепљује причом о насељавању Викинга на Гренланд, који се није могао назвати зеленом земљом да није било зеленила и топлоте да покрене вгетацију. Ипак, није поборник теорије да планети предстоји ново ледено доба, можда, евентуално, нови хладни талас.
- Ми смо сада у топлој фази која траје од 1979. године. Од тада се на глобалном нивоу уочава константни пораст и он траје до данашњег дана. То не значи да су температуре порасле три, четири степена, већ за 0,1 степен – каже додајући да је за климатске промене потребан низ од више хиљада година.
Мада клима није његова експертиза, спомиње две групе научника који, супротно његовом мишљењу, заговарају Армагедон – отапање леда, помор и нову барку да спасе човечанство – и ону другу која предвиђа неко ново циклично захлађење, као што га наши стари памте, а које можда најбоље објашњава реченица, неколико пута у разговору поновљена, да време осцилира око свог средњег стања.
Можда ће и неки од данашњих омладинаца својим унуцима причати како су у њихово време зиме биле врло, врло хладне.
У теорији, Ђурић каже да је могуће да са даљим повећањем температуре дође до отапања леда и да то услови велику промену.
КО ЈЕ ИЗДАО ТЕСЛУ, НАКОН ЧЕГА ЈЕ ДОЖИВЕО НЕРВНИ СЛОМ? Велика трагедија генија о којој мало ко зна
- Постоји могућност да повишене температуре отапају лед у којем има много слатке воде. Када он доспе нпр. у Атланстки океан, чија је вода слана, долази до смањења салинитета и смањења ефекта Голфске струје, тј. до њеног успорења. Тако да би то имало за последицу хлађење Атлантика, али и Европе, на коју струја има јак утицај, а која би онда била ем много хладнија него данас, ем сушна – наводи уз подсећање да клима не може преко ноћи да се промени, те да нема бојазни да ћемо пливати у Панонском мору, или да ће мора нестати или да ће се лед потпуно отопити.
Не пориче учешће човека у загађивању и променама којима су његови изуми изложили планету, ипак се, поучен мишљењем оних од којих се учио послу, пита да ли је човек довољно јак фактор да угрози Земљу.
Са једне стране, мисли на ледено доба, пре ког нису подизане фабрике без филтера на димњацима, нити је ко возио аутомобиле, прскао дезодоранс у спреју, користио пестициде… А ледено доба се опет десило.
Са друге стране, наводи пример Београда, такозване топле оазе. На повишену температуру у централним деловима града пресудно је утицао човек. Због бетона, издувних гасова, чађи и пепела у престоници су лети ноћи тропске, а зима блажа него на Сењаку или у оближњем Горњем Милановцу.
Са треће, сећа се анегдота, којима су други објашњавали глобално загревање.
- Када се ослобађа метан, има га у Сибиру у леду, то доводи до пораста температуре. Сада су за загревање оптужили и краве, пошто у њиховом измету има метана, а тамо их је пуно - препичава шта се све чује и у академским круговима.
Међу животињама које му се мешају у посао, више цени домаћу мечку, од америчког мрмота. Ипак, ни она није непогрешива. Миљеница из Зоо врта мечка Гордана Сретења 2018. године се се није вратила у пећину бежећи од своје сенке. Насупрот њеном предвиђању, зима је ипак потрајала.
- Првог марта 2018. у Сомбору забележена је најнижа температура зиме 2017/2018. године од чак -25° Ц. Крајем истог месеца у истом граду измерено је 25° Ц, у плусу – подсећа на велике разлике у температури, које су постале уобичајене.
Ђурић сматра да поменуте климатске промене Србију погађају управо на такав начин.
- Из сушног приода нагло улазимо у кишни. Имали смо ове године поплаве у мају, јуну, јулу, Петровац је био поплављен. Дошао је август без капи кише. Тога је било и раније, али се примећују екстремнији прелази из кишног у сушни или топлог у хладни период.
Са свим својим знањем и искуством, мада се не сматра великим међу представницима струке, сматра да Срби морају бити захвални на свом поднебљу, поготово у поређењу са светом. Наша клима је умерена, изложена продорима ваздуха и из Сибира и из Африке.
- Ми стварно уживамо у једној идеалној клими. Конкретно, ако посматрамо Америку, Голфска струја нема ефекат зими, па буде по -20°, -30° Ц на нашим ширинама, док ми уживамо на ових 0° Ц. Истовремено, код њих је лети огромна врућина, спарина... Ем се прже на 30°, ем имају много падавина, што је и код нас био случај ове године. То се, дакле, дешава и овде, али није наше свако лето такво – каже додајући да грађани можда и немају представу колико су благословени.
Ове зиме се у нашој земљи спекулисало о ефектима атмосферског и океанског феномена – Ел Ниња. Јавља се у просеку на пет, шест година увек око Божића, због чега је, алудирајући на Исуса, назван малим дечаком.
Иако се 2019. године не очекује да његов ефекат буде јак, моћи су му разорне и далекосежне, али, речима метеоролога Ђорђа Ђурића, недовољно да би деловале на Србију.
- Ел Нињо није опасан по Србију, утиче највише на Пацифик, дакле на Северну и Јужну Америку, источни и јужни део Азије и на Аустралију. Нека нормална околност је да у Перуу и Чилеу буде сушно време, где је и најсушнија пустиња Атакама, а на другом крају Пацифика, где су Индија и Индонезија, постоји сушни период од шест месеци, па период монсуна, када падају огромне кише и од којег зависи узгој принча.
Занимљиво, периоде хлађења повезује са вулканском активношћу. Наводи да се 1883. године у Индонезији десила друга најснажнија експлозија у историји Земље. Тада је огромна количина пепела отишла у атмосферу, око 80 км увис, да је више пута обавила планету и тиме спречила продор сунчевих зрака, због чега следеће године у Америци није било лета. Експлозијом вулкана Кракатау остало је дете вулкан, чија је ерупција у децембру 2018. године изазвала цунами у којем је погинуло више од 400 људи.
На другом крају Индонезије педесетак година раније десила се пет пута јача експлозија, о чијим последицама, у недостатку средстава комуникације, није било могуће известити.
Кад дође до Ел Ниња све се поремети. Тамо где је топла вода, уз Аустралију и Индонезију, она остаје топла, али се са 27° Ц спусти на 22°, 23° Ц, што је за то подручје хладно. Овамо где би требало да је хладна вода, уз Јужну Америку, ту више није 19° Ц, већ 25°, 26° Ц, што је драстично повећање. Због поремећаја океанских струја ветар дува у супротном смеру – од запада ка истоку, па тамо где је било хладно постаје топло и обрнуто. У пустињи настају кише, па Перу буде поплављен, у Азији изостане монсун, пропадне пиринач, а Аустралија изгори у пожарима.
Ел Нињо је донео катастрофу 2008, као и 2016. Тада је у Атаками, у којој иначе падне киша једном у 40 година, било разорних поплава. Кише налик пљуску у Београду, Ђурић илуструје познатим примером, у пустињи, чије земљиште не може да прими ту количину воде, од Атакаме направе наш Обреновац.
Напомиње да овај феномен доводи и до смањења урагана на Атлантику – у Северној Америци, а до појачања урагана у овом другом делу – у Мексику, јужној Калифорниј, те да нема скоро никакав ефекат на обале Европе, а камоли на Србију.
Супротан ефекат је Ла Ниња, која Перуу доноси још веће суше и још веће поплаве у монсуској регији. То су циклични феномени – говори још једном истичући да космос успоставља равнотежу.
БОНУС ВИДЕО: Људи кажу да су ово НАЈСРЕЋНИЈЕ земље за живот
