ДАНАС ЈЕ ВЕЛИКА СУБОТА: Да би вам кренуло НАБОЉЕ - сваки православни хришћанин треба да уради једну ствар! (ВИДЕО)
Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник Васкрсења.
Православна црква и верници обележавају данас други дан хришћанске жалости, Велику суботу.
То је дан који је Христос провео у Хаду па га верници обележавају у молитви и тишини.
ОД ВРБИЦЕ ДО УСКРСА: Ове празнике славе православни верници у наредних недељу дана, ево шта означавају
СУТРА ЈЕ ВЕЛИКИ ХРИШЋАНСКИ ПРАЗНИК: Ово је светац о коме сваки православац треба да зна!
НАЈМУДРИЈИ СВЕТАЦ ИЗ БИБЛИЈЕ - Свети Соломон има мудар савет како да будете срећни у животу
По завршеној литургији једе се хлеб и вода (сухоједење).
Верује се да је Христос био тога дана телом у гробу, а духом у Хаду, а у исто време "на престолу био са Оцем и Духом, самим тим што је Он свеприсутни Бог, неодвојив од друга два лица Свете Тројице".
На тај последњи дан Недеље страдања и смрти верници целивају плаштаницу на Христовом гробу која се на Велики петак свечано износи пред православне олтаре и крајем дана у суботу, пред славље Васкрсења, уз посебан ритуал опхода око цркве уноси у олтар.
Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник Васкрсења.
Свештеници у православним храмовима се у знак васкршње радости и победе над смрћу пресвлаче у свете одежде и у осветљеној цркви читају Јеванђеље о радосној вести анђела.
Почетак васкршњег славља оглашава се звонима на православним храмовима која први пут звоне после дана жалости када се, уместо литургија, служе царски часови, а богослужења најављују дрвеним клепалима.
Најраширенији назив за дан уочи Ускрса је велика субота, страшна субота, завалита субота или дугачка субота.
Сви ови називи опомињу на дуге Христове муке на распећу.
У Босанској крајини и Херцеговини најчешћи је назив црвена субота зато што се тада масте или шарају ускршња јаја, најчешће у црвено.
Приповеда се да су сва јаја поцрвенела у тренутку када је Исус васкрснуо из гроба и зато их ваља бојити у црвено.
Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника.
Припрема се храна, украшава дом, а у неким деловима Србије се на овај дан фарбају јаја.
У Хомољу месе колач - васкршњак - окићен босиљком, као и мањи колачићи.
У југоисточном Банату месе колачиће који се после бдења носе на гробље.
Гроб се прелива вином и окади.
На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове.
Верује се и да би на Велику суботу требало да се учини какво добро или милосрдно дело да би "некоме кренуло".
