ВЕСНИ СУ ОДСТРАНИЛИ ЦЕО ЖЕЛУДАЦ ЗБОГ ЗЛОЋУДНОГ РАКА: Прошла је кроз најгори пакао, њену причу морате чути!
Весни Јовановић (52), службеници из Новог Сада, у децембру 2013. године лекари су саопштили дијагнозу : аденокарцином желуца, злоћудни тумор чија прогноза не оставља места оптимизму.
Једина шанса да преживи било је комплетно одстрањивање оболелог органа. Ако се мора, могуће је, и то врло квалитетно.
Не, није јој се десило "из пуног здравља", како то описују онколози када се малигни тумор дијагностикује, а да претходно није било никаквих знакова упозорења. Весна је, наиме, целог живота имала проблема са желуцем. Још као сасвим млада девојка патила је од гастритиса, потом су уследиле две-три инфекције хеликобактеријом која вишеструко повећава ризик од настанка карцинома. Иако су је лекари упозоравали да би, превентиве ради, морала повремено да се подвргне гастроскопији, једноставно се оглушила о њихове савете.
- Здравље ми је било у другом, ма, у трећем плану, поготово када ми је 1998. године изненада преминуо супруг, мој ослонац и подршка. Био је то страшан шок, остала сам сама с десетогодишњом кћерком, требало је бринути о детету, све што смо некада делили, пало је на мене. Немаш времена да станеш, само јурцаш, милион обавеза, на сваком кораку те сачека неки проблем – сећа се Весна Јовановић.
ОВО ЈЕ ШЕСТ НАЈЗАГАЂЕНИЈИХ ГРАДОВА У СРБИЈИ: Да ли је и ваш међу њима?
ВОЛЕЛА ЈЕ ТИТА ДО ЛУДИЛА: Ову ИСТИНУ је Јованка крила од свих и била је СПРЕМНА НА СВЕ!
ЛАГАЛИ СУ ВЕРНИКЕ ВЕКОВИМА?! Овако је ЗАИСТА изгледало ЛИЦЕ ИСУСА ХРИСТА! (ФОТО/ВИДЕО)
- А онда сам једног јутра напипала повелику израслину у дојци... Доктори су посумњали на карцином, али испоставило се да да се ради о бенигном тумору. Оперисали су ме, за мене је то био аларм, упозорење да морам да поведем рачуна, да сам рањива и ни изблиза јака и несаломива као што верујем да јесам. И тако, кренем на те рутинске "женске" анализе, сваке године, обавезно, да би ми после неког времена открили малигну промену на грлићу материце, срећом, у почетној фази. Опет болница, опет операција, питала сам се, побогу, шта се то дешава с мојим телом? - наставља Весна своју исповест.
У целом том хаосу, нису јој давале мира ни желудачне тегобе.
- Некад ме је пекло, некад болело, али просто сам се сродила с тим. Међутим, после свега што ме је задесило, одлучила сам да одем код гастроентеролога и коначно сам, почетком децембра 2011 године, отишла на ту гастроскопију. Открили су ми метаплазију, промену на слузокожи желуца која, како је рекао доктор, мора да се прати јер се из ње може развити канцер. Без панике, то је мера предострожности и ништа више, али једном годишње треба погледати шта се дешава. Схватила сам то као ону стару - може да буде а не мора, и следеће године нисам заказала контролу. Било ми је доста свих тих прегледа, анализа, напетости, стрепње, желела сам да се мало одвојим од свега. То одлагање скупо ме је коштало – каже Весна.
На наредној гастроскопији, тачно две године после првог прегледа, доктор јој саопштио да је открио промену на слузокожи желуца налик малом чиру и да су узели узорак за биопсију.
- У том тренутку још није било разлога за панику, али када сам дошла по налаз и видела озбиљно лице свог гастроентеролога, схватила сам да вести нису добре. Биле су, заправо, катастрофалне. Патохистолошка анализа показала је да болујем од аденокарцинома, врло инвазивног злоћудног тумора желудачне слузокоже, који се не може сузбити исецањем оболелог ткива већ само радикалном операцијом, одстрањивањем желуца. Осећала сам се као да ми се на главу сручила кофа ледене воде, али после првобитног шока једина мисао била је да не желим да моја Андреја остане без мајке која јој је једини ослонац у животу. Једноставно, нисам смела да умрем – прича храбра Новосађанка.
У првом разговору с хирургом, професором Павлом Милошевићем, морала је да пита зашто јој се одстрањује цео желудац кад тумор има пречник једва већи од 20 милиметара.
- Рекао је да се, уколико би се исекао само нападнути део желуца, болест враћа у 99% случајева, ако заостане само једна малигна ћелија. Додао је да се та врста рака муњевито шири и да се нада да је откривена колико-толико на време. И да ћемо бити много паметнији када се све заврши јер ће се знати да ли је захваћено околно ткиво - присећа се Весна најгорих тренутака у свом животу.
Једина добра вест била је та да се без желуца, уз мала ограничења, може квалитетно живети. О свему томе обавестила је своје најближе, три старије сестре, заову и кћерку, мирно и сталожено, без патетике и трунке страха у гласу. Охрабрила је тако и њих и себе, све остало било би, каже, траћење енергије неопходне за борбу с подмуклим непријатељем. И да, своју болест није крила, причала је о њој као да има грип, тако јој је било лакше да прихвати и “свари” ужас који ју је задесио.
Оперисана је на Светог Николу 2013. године, захват је трајао пет и по сати, а из наркозе се пробудила окружена цевчицама, с катетером и сондом која јој се кроз ждрело спуштала до танког црева, директно спојеног са једњаком. Кроз ту цев, која ју је непрестано терала на повраћање, добијала је специјалан хранљиви раствор који је њен пробавни тракт полако припремао на нове околности – живот без желуца.
- Професор ми је рекао да је операција прошла добро и да је уверен да је очистио све што би могло створити проблем. А тога је било... Малигни процес захватио је и околне жлезде, али све је одстрањено заједно са желуцем. Његов оптимизам помогао ми је да лакше пребродим муке са сондом, гладна као вук и без капи воде. За тих десет дана ослабила сам целих десет килограма, али осећала сам се добро иако сам, када су ми први пут донели чај, пола просула јер сам "заборавила" да пијем. Тридесетог децембра била сам код куће, а сутрадан у поноћ појела сам оброк који сам сањала док сам била у болници – јагњетину испод сача, додуше блендирану, али свеједно, била је то најукуснија празнична вечера у мом животу – каже Весна која је наредних шест месеци јела "као беба", искључиво кашасту храну. Када су минуле велике хладноће, кренула је у шетње, а већ у фебруару веселила се на рођендану сина своје пријатељице.
После операције морала је да прође шест циклуса хемотерапије коју је, како тврди, одлично поднела.
- На инфузију преко које сам добијала цитостатике одлазила сам нашминкана, исфенирана и дотерана, нисам дозволила да ме депримира атмосфера на онкологији, где је, руку на срце, родбина много мрачније расположена него болесници. Да не буде забуне, човек се у таквој ситуацији неминовно суочава с демонима, с депресијом и страхом, пред сваку контролу стрепи да се болест вратила, ту су и тегобе, последица болести и терапије. Ни ја нисам изузетак, али одлучила сам да не живим с раком двадесет четири сата дневно. Кад ме ухвати криза, осамим се и отпатим своје. Потом се вратим нормалном животу и не оптерећујем ни друге ни себе – истиче храбра Новосађанка која се, каже, посебно обрадовала када јој је њена докторка Биљана Кукић, пола године након операције, саопштила да може да пређе на чврсту храну, с неколико мањих оброка дневно и да слободно једе све што јој прија али да избегава љуто. То је све - каже Весна.
На последњој контроли, пре неколико недеља, речено јој је да више не мора да долази на сваких шест месеци и да ће бити сасвим довољно да се појави једном годишње.
У ОСМОЈ ДЕЦЕНИЈИ УВЛАЧИ КОНАЦ У ИГЛУ: Мара везе, хекла и ткаље од Канаде до Аустралије! (ФОТО)
ПРЕМИНУО ЛЕГЕНДАРНИ СРБИН: Век провео поред краљева, председника, маршала, удбаша и мафијаша! (ВИДЕО)
ИНФЕКЦИЈА ПОНОВО ХАРА СРБИЈОМ! Дупло више оболелих, а на УДАРУ СУ СВИ: Заразна је и траје 21 ДАН!
УРОШ је последњи пут лоциран у Винчи, пронађен је његов чамац, али од њега НИ ТРАГА: Породица МОЛИ ЗА ПОМОЋ
Далибор запросио Тамару на Бајином наступу: Када је чуо одговор КНИНЏА ЗАГРМЕО ОВЕ РЕЧИ! (ВИДЕО)
БОНУС ВИДЕО: ОГЛАСИО СЕ АНОУ ДЕБАО: Срби су од њега направили НАЈВЕЋЕГ ИНФЛУЕНСЕРА Науруа - ево шта им је поручио (ВИДЕО)
