Време је да заборавите све пошалице за Пироћанце: Прошетајте градом најбоље гастрономије и природних лепота (ФОТО)
Град је подигнут на месту римског утврђења Turres, а тек у XIV веку се помиње под именом Пирот.
Кажу "Што јужније, то тужније", кажу још и за Пироћанце да су циције, али овај град је све, само није град "циција" и "тужан" град. Потпуно супротно, у овој општини ће вам несебично дати све за праву авантуру и добар провод.
Од дивље и прелепе Старе планине, преко манастира и споменика, изузетног фолклорног наслеђа, дивних људи и изузетне гастрономије због које, ко једном дође, вратиће се поново!
ПОСЛЕ 10 ДАНА КОНАЧНО ПРОХОДАН ПУТ НА ГОЛИЈИ: Нестварна слика са српске планине, формиран снежни тунел (ФОТО/ВИДЕО)
"КАД ЛЕГНЕМ ОНДА МИ ЈЕ НАЈТЕЖЕ, А И ТО ЋЕ ПРОЋИ" Бака Десанка живи четири деценије у мраку и има само један сан!
ИМАЛИ КАРТЕ ЗА ПРВИ РЕД - СРБИ СВЕДОЦИ БУЂЕЊА ВУЛКАНА НА ИСЛАНДУ: На само 500 метара од незаборавног призора!
Град је подигнут на месту римског утврђења Turres, тек у XIV веку се помиње као Пирот. За време Турака, нарочито у 16. и 17. веку био је лепа и богата варош, понајвише захваљујући добром положају и трговачким везама.
Културне баштине због којих вреди обићи Пирот
Без сумње, прва међу њима је Стара Планина. Позната и као планина Балкан, по којој је читаво полуострво добило име, највећа је планина Источне Србије. Пет месеци годишње је под снегом, када пружа добре услове за скијаше и љубитеље снега.
Највиши врх планине, Миџор (2.169 м), чини границу између Србије и Бугарске.
Ако сте љубитељ велике и простране планинске падине и пашњаке који изгледају као из бајке, пронаћи ћете их на Старој планини. Цела планина обилује могућностима за активности на отвореном, као што су планински бициклизам, параглајдинг или дуге шетње шумским стазама.
Где год се окренете видећете планинске потоке, слапове а ако се потрудите пронаћи ћете и величанствене водопаде. Овце и краве које пасу на пашњацима док их чувају пси и пастир који је прави старопланински горштак. Ако имате среће можда наиђете и на дивље коње.
Бројне планинске реке избраздале су планину и усекле бројне клисуре и кањоне од којих су неки права геоморфолошка ремек дела. Такви су, на пример, Росомачки лонци код села Славиња и кањон Темштице, узводно од села Темска који још зову и "Мали Колорадо".
Ту су и водопади Старе планине
Иако су ови водопади саставни део Старе планине заслужују да буду издвојени као посебан додатни разлог посете Пироту. Чак трећина водопада у нашој земљи налази се на западној страни Старе планине. Има их доста, али су најлепши они на Дојкиначкој и Топлодолској реци, близу села Дојкинци, односно Топли До.
У близини села Дојкинци, налази се водопад Тупавица. На надморској висини од 1.050 метара, изузетне је лепоте и висине до 25 метара спада у најлепше водопаде Србије. Неколико десетина километара из села Топли До узводно уз реку стиже се до Пиљског водопада, Чунгуља, Курлтелског и многих других за које понекад не знају ни мештани. Управо зато, што су водопади углавном на неприступачним местима, до дана данашњег та места су незагађена и чиста као и пре 1.000 година.
Када од Пирота кренете ка Књажевцу, са леве стрене пута, недалеко од села Кална, наићи ћете на водопад Бигар. Не можете га промашити јер је толико импозантан да ће вам поглед несвесно скренути ка њему. Име је добио по шупљикавој стени преко које се слива а висок је 35 метара. Недалеко од села Темска, на потоку Буковачки До, око километар и по после манаситра Светог Ђорђа ка Топлом Долу, крије се још један од старопланинских водопада. Иако не тако висок као претходни водопади овај водопад има прелепо извајану "потковицу" од шарених стена у коју вода пада.
Пеглана кобасица је пиротски специјалитет од овчијег, козијег или јунећег меса, у које се додаје комбинација зачина, а потом се пегла и суши. За пеглање се најчешће користи флаша (углавном пуна вина), све остало је кажу светогрђе. Готова пеглана кобасица има облик потковице, сече се на танке комаде искључиво ножем и одлично иде уз домаће вино.
То је зимски специјалитет па ћете имати среће само ако Пирот посетите у том периоду године.
Почетком 2011. године у Пироту је одржано прво Светско првенство у прављењу пеглане кобасице. Манифестација касније прераста у изузетно посећен Сајам пиротске пеглане кобасице, који се одржава сваког фебруара.
Пирот је крај богатог културно-историјског наслеђа па има доста цркви и манастира које можете обићи.
Најпознатији су манастир Светог Ђорђа и манастир Свети Јован Богослов код Поганова.
Манастир Светог Ђорђа налази се у селу Темска, на 20 минута вожње од Пирота. Манастир је саграђен у 14. веку али на основи манастира из 11. века, што се може и видети ако погледате приземни део зида спољашње фасаде. Манастир су саградили браћа Дејановићи, рођаци Цара Душана. Фреске у унутрашњости манастира су веома добро очуване.
У самом манастиру се праве мелеми за лечење псоријазе, опадање косе, проширених вена и многих других обољења.
Манастир Свети Јован Богослов, познатији као Манастир Поганово, налази се 27 км јужно од Пирота, на путу ка Звоначкој Бањи. Изграђен је крајем 14. а осликан крајем 15. века. Основао га је властелин Константин, непосредно пре пораза од Турака и губитка независности.
Захваљујући свом неприступачном положају (све до 1927. и изградње железнице кањон Јерме је био потпуно непролазан) остао је кроз векове релативно неоштећен од руку разних освајача, па је здино сликарство овог манастира још очуваније од оног у Темској.
Недалеко од манастира Поганово налази се и Суковски манастир, окружен врлетима густе шуме. Због заклоњености од главног пута и импозантног природног окружења, густе шуме и близнине клисуре реке Јерме, овај манастир је идеално место за одмор и опуштање, уколико за то имате времена.
Пиротски музеј смештеј је у кући некадашњег трговца Христе Јовановића, познатијег као Мали Риста, који је био веома имућан, цењен и поштован у своје време чак и од стране Турака.
Када прођете кроз капију имаћете утисак као да сте већ били на том месту захваљујући Здравку Шотри који је овај простор и кућу користио за снимање Зоне Замфирове а касније и Ивкове славе.
Музеј је од 1953. године, кућа је под заштитом државе а од 1979. године је споменик културе од изузетног значаја.
Гостуша је старопланинско село које одликује архаична архитектура због које га зову и "Камено село", као и очуваност старих обичаја и културе. До изградње Белског моста, којим је премошћено Завојско језеро, овај крај је био тешко доступан.
Самим тим Гостуша је дуго била готово потпуно изолована што је допринело очувању традиције овог села у сваком погледу, те је Гостуша данас аутентично село које најверније осликава живот старопланиског становништва у прошлом веку.
Претпоставља се да се да је прво парче качкаваља које је стигло у Србију донето управо у Пирот.
У Пироту се данас налази једина Млекарска школа на Балкану, у којој се качкаваљ производи по традиционалној рецептури од крављег, овчијег или мешаног млека, а зри око осам недеља. Пиротски качкаваљ не може се направити од било ког млека: удео у његовом специфичном укусу има и то што краве и овце, од којих се добија млеко за справљање качкаваља, живе и пасу на чистим обронцима Старе планине, напасајући се најквалитетнијим травама и лековитим биљем које расте на падинама ове планине.
Мало је познато да се управо Пиротски качкаваљ некада служио и у Белој Кући!
Пиротски или Момчилов Град је градско утврђење поред Нишаве и налази се у самом граду, односно на улазу град из правца Ниша.
Град је подигао Војвода Момчило за време владавине кнеза Лазара овим просторима. Османлије су успеле да га заузму, али га је 1386. године повратио војвода Димитрије, што је био један од повода за Косовску битку 1389. године. Током прве половине XV века налазио се на простору српско-османлијских сукоба, тако да се повремено налазио у поседу српских деспота Стефана и Ђурђа, након чега је трајно прикључен Отоманској империји.
Пројекат је финансиран из буџета Града Пирота. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
