ДА ЛИ ЗНАТЕ О ЧЕМУ ПЕВАЈУ ХИМНЕ КОЈЕ СЛУШАМО ИЗ ТОКИЈА? Ових дана слушамо различите приче кроз различите мелодије чије значење не знамо сви
Године одрицања и мукотрпног рада, за кулминацију на највишем степенику олимпијског подијума.
Често уз провалу суза док се интонира најважнија песма икада написана - државна химна, уз коју су се добијали и губили ратови, рушиле државе, освајале златне медаље. Настале у време револуционарног националистичког заноса у 19. веку, химне су увек изазивале јак емотивни одговор, као израз колективног гласа заједнице.
ДЕТАЉНО УПУТСТВО ГДЕ И КАКО МОЖЕТЕ ДА ПУТУЈЕТЕ: Ево које земље НЕ ПРИХВАТАЈУ зелени сертификат
ЧЕТВРТИ ТАЛАС КУЦА НА ВРАТА, А МИ НАЈОПУШТЕНИЈИ: У седам општина у Србији мање од 30 одсто вакцинисаних - три града АЛАРМАНТНА
ПРОГЛАШЕНА ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА У ЈЕДНОМ ДЕЛУ СРБИЈЕ: Четири хеликоптера и 80 ватрогасаца у борби са пожаром (ВИДЕО)
На Олимпијским играма су први пут интониране у Паризу 1924. године, а од тада смо слушали и запамтили разне мелодије, гледали емотивне реакције спортиста током извођења, не знајући често о чему говоре, нити који им је историјски контекст.
СРБИЈА
"БОЖЕ, ПРАВДЕ" ОД 1882.
Химне наше земље делиле су судбину честих мена државног уређења и идеологија, крећући се од слављења Бога и краља, ка панславизму и интегрализму југословенских народа. Прва химна српске државе била је и данас актуелна "Боже правде", по стиховима Јована Ђорђевића и са музиком Даворина Јенка, први пут изведена у склопу представе "Маркова сабља" у част пунолетства кнеза Милана, а званична државна химна постала је 1882. године, Милановим крунисањем за краља. У периоду Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, у једну химну су комбиноване "Боже правде", хрватска "Лијепа наша домовина" и словеначка "Напреј заставе славе". Победа над фашизмом у Другом светском рату дала је крила националном самопоуздању, а стихове у којима се све наде полажу у Бога, заменила грмљавином "живи, живи, дух словенски, живеће векова, залуд прети понор пакла, залуд ватра грома". Мелодија је била веома слична данашњој пољској химни, с обзиром на то да су настале из истог панславистичког корена.
БОЖЕ, ПРАВДЕ
Боже правде, ти што спасе
од пропасти досад нас,
чуј и одсад наше гласе
и од сад нам буди спас.
Моћном руком води, брани
будућности српске брод,
Боже спаси, Боже храни,
српске земље, српски род!
Сложи српску браћу драгу
на свак дичан славан рад,
слога биће пораз врагу
а најјачи српству град.
Нек на српској блиста грани
братске слоге златан плод,
Боже спаси, Боже храни
српске земље, српски род!
Нек на српско ведро чело
твог не падне гнева гром
Благослови Србу село
поље, њиву, град и дом!
Кад наступе борбе дани
к' победи му води ход
Боже спаси, Боже храни
српске земље, српски род!
Из мрачнога сину гроба
српске славе нови сјај
настало је ново доба
Нову срећу, Боже дај!
Отаџбину српску брани
пет вековне борбе плод
Боже спаси, Боже брани
моли ти се српски род!
РУСИЈА
НОВЕ РЕЧИ СТАРЕ МУЗИКЕ
Совјетски Савез не постоји скоро тридесет година, али симболички и даље живи кроз непромењену мелодију химне, композитора Александра Александрова, уз нови текст Сергеја Михалкова. У периоду између 1991. и 2000. године, химна Русије била је "Патриотска песма", без текста, све док председник Владимир Путин није указом вратио стару мелодију, уз промењене речи, желећи тиме да истакне континуитет са совјетским наслеђем, уважавајући носталгију у великом делу становништва. Жестоко су се бунили либерални руски кругови, којима из нове-старе мелодије и даље одјекују имена Лењина и Стаљина, иако их у новом тексту нема. Осим тога, са изузетком референци на комунизам, атеизам и партију, кључне речи су остале непромењене: "народ", "савез", "слобода", "отаџбина", а један стих, и то кулминаторни, у потпуности преписан "славна буди, наша слободна Отаџбино".
- Ако се сложимо да не користимо симболе из ере Совјетског Савеза, морали бисмо се сложити и да је читава генерација наших грађана, наших мајки и очева, живела без смисла. А са тиме не могу да се сагласим - изјавио је својевремено Путин.
РУСИМА ОДБИЛИ "КАЋУШУ" ЗА ТОКИО
Источна и Западна Немачка су на ЛОИ у Мелбурну 1956. наступиле као један тим, а оба дела подељене Немачке су се одрекле интонирања својих званичних химни у корист "Оде радости" из Бетовенове "Девете симфоније". Исту композицију је на ОИ 1992. користила Јужноафричка Република, којој су стихови "сви ће људи браћа бити" изгледали као прави избор након укидања апартхејда.
Тајван од 1984. на Играма наступа као Кинески Тајпеј, а спортисти који се попну на највише постоље уместо званичне државне химне слушају "Националну химну заставе", због непризнавања од стране Народне Републике Кине.
На крају, Русија је у децембру прошле године, због наводног допинга спортиста уз подршку државе, добила двогодишњу забрану наступања под државним симболима, укључујући химну, па ће се у Токију уместо ње чути "Први клавирски концерт" Пјотра Иљича Чајковског. Први избор Руског олимпијског комитета била је "Каћуша", патриотска народна песма из Другог светског рата, али је њу Суд за спортску арбитражу одбио, јер превише асоцира на Русију.
ФРАНЦУСКА
РАТНИ ПОКЛИЧ РЕВОЛУЦИЈЕ
Револуционарног и пркосног духа, са рефреном "на оружје грађани, формирајте своје батаљоне", француска химна највише подсећа на ратни поклич. Настала је у време Француске револуције, а компоновао ју је официр Клод Жозеф Руже де Лил, како би подигао морал француској војсци када су Аустрија и Пруска објавиле рат, у покушају да угуше побуну народа. Првобитно позната као "Ратна песма Рајнске армије", име "Марсељеза" добила је по добровољцима из Марсеља који су је певали у походу на Париз, а званична химна је постала 1795. године. Укинуо ју је Наполеон, у страху да би могла да инспирише револуцију против њега, а популарност је поново стекла у време Првог и Другог светског рата, када је давала снаге народу као пркосна песма слободе.
Данас је контроверзна, разапета између тумачења у кључу "слобода, једнакост, братство", и империјалистичког значења стихова "нека нечиста крв, натопи наше бразде", које је добила током Алжирског рата за независност, па су је алжирски имигранти извиждали на првом званичном мечу две фудбалске репрезентације, у Паризу 2001. године. Оно што је неоспорно је да се ради о једној од најенергичнијих химни која никог не оставља равнодушним.
МАРСЕЉЕЗА
Хајдемо! Децо Отаџбине!
Дан славе је дошао!
Против нас је подигнута
Крвава застава тираније!
(Бис)
Чујете ли у пољима
Рику тих дивљих војника?
Они вам у наручје долазе
Да закољу ваше синове,
ваше супруге.
На оружје грађани!
Формирајте своје батаљоне!
Корачајмо! Корачајмо!
Нека нечиста крв
Натопи наше бразде!