Зашто се на Бадње вече пали БАДЊАК, а не неко друго дрво?
Бадњак, у неким крајевима зван и весељак, грана је дрвета или младо дрво која се код православних Срба обредно налаже на ватру домаћег огњишта
Добро познат обичај на Бадњи дан, који је већ дуго присутан код православних верника је уношење бадњака, а главна церемонија на овај дан, готово у свим градовима, широм наше земље, јесте паљење овог дрвета.
Да ли знате шта тај чин уопште симболизује?
"РЕКОРД ЈЕ ОБОРЕН!" Професор и студенти из Београда открили како су дошли до МИЛИОНСКЕ СУМЕ новца у "Потери" (ФОТО)
БОЖИЋ НА ЗГАРИШТУ ПОРОДИЧНЕ КУЋЕ: Величићи у седмој деценији почињу од нуле након прошломесечне трагедије (ФОТО)
ПОЧЕЛА ВАКЦИНАЦИЈА У ВОЈНОЈ КОВИД БОЛНИЦИ НА КАРАБУРМИ: Први се вакцинисао командант Удовичић (ФОТО)
Бадњак, у неким крајевима зван и весељак, грана је дрвета или младо дрво која се код православних Срба обредно налаже на ватру домаћег огњишта на Бадње вече.
Бадњак се свечано ложи у знак сећања на ватру коју су по народном предању витлејемски пастири наложили у пећини у којој се родио Исус Христ, да би огрејали божанско новорођенче и његову мајку. Тумачи се и као симбол крста на коме је Христос распет, при чему топлина ватре симболизује спасење за људски род које је, по хришћанском веровању, омогућено Христовим распећем.
Бадњак код других народа
Иако се мисли да је култ бадњака аутентично словенски, он је раширен свуда по Европи. Више аутора тврди да је познато да су Келти палили храст као део култа чекања следећег лета. Од њих је то остало присутно дуго на британским острвима а познато је међу многим европским народима.
Срби и Русини ложе бадњак. Руси и Бугари ложе јелку, а некада су ложили храст (Бугари су га звали бдник). Французи као бадњак ложе трешњино дрво.
Историчари религије, филолози и етнолози сматрају да су Срби наследили овај обичај из своје предхришћанске религије. Они тумаче бадњак као утеловљење духа растиња и као божанство које умире спаљивањем па ускрсава, којем су се приносиле жртве и упућивале молитве ради плодности поља, здравља и среће породице. Његова ватра симболизовала је светлост Сунца, обезбеђујући сунчеву животворну снагу у наредној години. Неки од јужнословенских народа имају сличне обичаје, а традиција да породица на Бадњи дан свечано наложи дрво на огњишту забележена је и међу другим европским народима.
Српска традиција налагања бадњака, изворно везана за домаће огњиште, прелази за време Краљевине Србије и у јавни простор. Међу њеним војницима развио се обичај да ложе бадњаке у касарнама. За време Краљевине Југославије, војна церемонија са бадњаком даље је разрађена и стандардизована у правилима службе, али је њеном извођењу дошао крај избијањем Другог светског рата.
Од последње деценије 20. века, Српска православна црква и локалне заједнице организују јавне прославе Божића у којима бадњак има битну улогу.
