"ЖИВОТ ЈЕ ПРОКЛЕТА ОЦЕНА, НА СВАКОМ КОРАКУ БИ ДА ТЕ ОЦЕНЕ" Потресно писмо Вука са Волтстрита синовима, које би сви требало да прочитају
"Сваки ум носи таму свега прошлог и не раздањуј га сам, ту смо, јер ако нисмо боље да нас нема."
Владимир Ђукановић, писац, који је у јавности постао познат као српски "Вук са Волстрита", у светлу велике трагедије која је задесиле Србију, написао је својеврсно писмо својим малолетним синовима, посебно се у њему обраћајући старијем који има 13. година.
ПРЕТИ НАМ КРВАВА СТОНОГА? "У страху нема дисања, деца не могу да се носе са тим" УПОЗОРЕЊЕ које морамо да схватимо ОЗБИЉНО
Које су нове обавезе школских полицајаца који су од јуче на дужности у школама?
ЖРТВЕ МАСАКРА ПОНОВО ОПЕРИСАНЕ: Познато у каквом стању се налазе наставница историје и једна ученица
Његово писмо преносимо у целости:
- Сине мој од 13 година, тешке су нам ове врачарске улице. Теже него икад, овако празне. И док грабиш истим према школи, шта ти мисли гони, где ти је поглед упрт? Кажу сине, дај боже да живиш у интересантним временима. А тата се баш тих плаши. Времена интересантна пуна су куршума, тог ђавољег семена. У тим временима све се ломи, крши као осам малих душа за које времена више нема.
Сине мој од 13 година, тешке су нам и ове виртуелне улице. Теже од свих поплочаних, филигрански утканих. Куда те воде сви ти гигабајти, сви екрани тешки као окови. Да ли те одвлаче од нас сине, и како тамо да те нађем? Исто ми веле, синко, ех како је било некад. А ја исто стасах у проклето интересантним временима, кад су меци фијукали а мајке јаукале. А ја сам сине тихо плакао, онако да нико не види, одлазећи.
Сине мој од 13 година, куда ћеш ти данас? По оцене у школу? Живот је проклета оцена, на сваком кораку би да те оцене. А свака оцена, као подла уцена, увлачи се под кожу као крпељ. Зато не оцењуј људе сине, пусти их на миру, јер свака твоја оцена за неког је потцена. Мани се оружја, љубави татина, мани се куршума јуначе. Нек ти огањ буде лопта, а муња оловка. Немој близу ватре, немој близу промаје, молим те.
Сине мој од 13 година, на крају тих врачарских улица горе свеће. Букте љуто, букте тужно, угасиће се неминовно. Али памти ово, јер време бледи све, па и оно што се заборавити не сме. Ако ти икад свет дозлогрди ти стани. Куршуме немој даље од мене, јер сам слика твоја, а ти слика моја. Нема кривца до оца, и кад будеш један, а ти то упамти.
Сине мој од 13 година. Не прекидај невине кораке због својих раскорака. Сваки ум носи таму свега прошлог и не раздањуј га сам, ту смо, јер ако нисмо боље да нас нема - написао је Ђукановић.
