У МОЗГУ УМРЛИХ НАЂЕНЕ ЗОМБИ-ЋЕЛИЈЕ: Понашају се збуњено, настављају да живе и после смрти тела!
У мозгу људи који су умрли пронађене зомби-ћелије које су остајале живе након што би људско биће умрло
Многи сматрају да након смрти у нашем мозгу више нема живих ћелија, с обзиром на то да престаје циркулација крви и кисеоника. Али изгледа да то није случај и да у људском организму након смрти харају "зомби-ћелије".
МЕРКЕЛОВА ВИДИ "СВЕТЛО НА КРАЈУ ТУНЕЛА": Дан након што је повукла строги локдаун, има нове смернице!
КАКО СЕ ОСЕЋА ПУТИН НАКОН ВАКЦИНАЦИЈЕ: Кремљ издао званично саопштење, неки су изненађени
ПРВА ТРАНСРОДНИ ФУНКЦИОНЕР У АМЕРИЧКОМ СЕНАТУ: Рејчел је већ ушла у историју! (ВИДЕО)
Научници су приметили да у људском мозгу постоје ћелије које заправо повећавају своју активност након што умремо. Тим зомбијима након смрти јача експресија гена и они храбро настављају с извршавањем својих виталних задатака, као да им је неко заборавио поменути да је свему крај и да више нису потребни.
Неуролог Џефри Леб са Универзитета Илиној и његове колеге приметили су да ове ћелије још сатима након смрти тврдоглаво стварају нове нити и обављају разне послове.
- Већина студија претпоставља да све активности у мозгу престају када срце престане куцати, али то није тако - рекао је Леб.
Много информација које имамо о можданим поремећајима попут аутизма, Алзехајмерове болести и шизофреније потиче из експеримената изведених на можданим ткивима након смрти. Обично се анализирају ткива људи који су умрли пре више од 12 сати, пише Сциенце Алерт.
Након упоредбе експресије гена у свежим можданим ткивима с горе поменутим узорцима мозга преминулих људи Леб и тим открили су запањујуће разлике које нису биле специфичне за старост ни болест.
Иако је већина активности ћелијских гена била стабилна током 24-часовног периода након смрти, активност великог дела ћелија живчаног система је брзо пропадала - осим глија, код којих је забележено повећање експресије гена.
Глија-ћелије су, уз неуроне, друга главна врста ћелија у нервном систему. Много су бројније од неурона те чине око 50 одсто укупног волумена можданог ткива.
Иако њихов "живот након живота" звучи необично, то заправо има доста смисла с обзиром на то да глија-ћелије попут микроглија и астроцита који једу отпад крећу у акцију када ствари крену по злу. А смрт је најгори могући сценарио за наше тело.
- Не изненађује превише да су глија-станице активније након смрти с обзиром на то да суделују у упалним реакцијама нервног ткива. Њихов посао је да након озледе мозга среде проблеме попут недостатка кисеоника или можданог удара - рекао је Леб.
Стручњаци су установили да и ове зомби-ћелије након 24 сата умиру те их је након тог периода тешко разликовати од околног пропадајућег ткива.
- Позитивна ствар нашег открића је да сада знамо који су гени и типови ћелија након смрти стабилни, који се брзо распадају, а који се с временом повећавају. На тај начин можемо боље разумети резултате пост мортем анализе мозга - казао је Леб.
Истраживање под називом Селецтиве тиме-депендент changes ин activity анд cell-specific гене expression ин хуман постмортем браин објављено је у часопису Сциентифиц Репортс.
