ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ СЕСТРЕ БРУТАЛНО УБИЈЕНОГ АЛЕКСЕ "Рекли су ми да је повређен, нисам ни слутила колико, више га нисам видела"
Каже да је Алекса био диван брат и добар човек који би увек свима био спреман да помогне.
Тек је требало да живи, тек га је све чекало, тек смо имали планове и он сам и ми са њим. Сада нам је све одузето. Нама се живот мења из корена. Он је био мој старији брат цео живот, у пола дана или ноћи био је ту за мене. Ја сам сада сама. Родитељи су ту, али једног великог дела мене више нема, јер брат је брат. То је празнина коју не може да попуни апсолутно нико...
УХАПШЕНЕ ЧЕТИРИ ОСОБЕ СА ПОТЕРНИЦА: Велико присуство полиције у Новом Пазару, извршене су и рације
Жена имала ХАЛУЦИНАЦИЈЕ О ПРОПАДАЊУ СВЕТА? Психијатар о жени која је кренула ножем на родитеље у Молеровој
"ОДВУКАО МЕ У ЖБУЊЕ, ОТКОПЧАО ЈЕ ШЛИЦ" Језива исповест злостављаног дечака из Бачког Јарка
Овим речима болну исповест почиње Сара (23) рођена сестра Алексе Стојменовића (26) из Алексинца који је убијен 16. маја на прослави 18. рођендана у једном угоститељском локалу у том граду. Сара се са братом последњи пут видела два дана раније, не слутећи да су им то последњи тренуци које проводе заједно...
- У петак 14. маја био је у Сокобањи, славио је са клубом малог фудбала, увече смо провели вече заједно у кафани. Тада смо заједно били последњи пут. У суботу смо се чули поподне, у недељу је отишао на рођендан код сесетре његовог најбољег друга… Ја сам прва сазнала да је повређен, његов друг ми је јавио у 19.55 часова да је Хитна кренула да га вози у болницу. Нисам испрва имала представу да је то стање толико лоше, мислила сам да се можда само онесвестио. Кренула сам из Сокобање где живим и стигла у Алексинац, њега су санитетом већ возили у Ниш. Пустили су ме да будем крај њега у Ургентном центру у Нишу. Срчана радња му је била добра, сатурација је била добра али је био у коми и на респиратору због тог крварења у глави. Све време сам била са њм до 23 часа, после су га пребацили на одељење и више га нисам видела - почиње Сара болну исповест.
Каже да је Алекса био диван брат и добар човек који би увек свима био спреман да помогне.
- Био је увек старији брат који ме је штитио, био ту за мене шта год, кад год је требало. Пре два месеца ми нешто није било добро, он је у пола један ноћу дошао по мене у Сокобању... Зимус сам имала неку операцију, нисам устајала из кревета, био је поред мене све време и пазио ме. Булвално смо били једно. Наши родитељи јесу били разведени, али никада нам није фалила ни њихова љубав. То нас је на неки начин још више зближило да будемо заједно, да имамо још бољи однос. За 8. март је организовао је да ми донесу на посао торту од чоколадица. Био је пажљив, брижљив, знам да ме је волео највише на свету као и ја њега - поверава се Сара.
Никоме ни на крај памети није падало да би се Алекса могао наћи у средишту једне овакве трагедије, пре свега јер је био миран и неконфликтан младић. Нико није слутио да ће настрадати на рођенданском слављу сестре најбољег друга...
- Имао је девојку са којом је планирао заједнички живот, причао нам је да је то дефинитивно то. Имали смо животне планове, причали како ћу да будем тетка. Живео је у кући у којој смо одрасли након што је мајка отишла у Шведску. Никоме ни на крај памети није било да он може да се нађе у оваквој причи. Никад није био конфликтан. Ја сам се чак и шалила са њим: "Алекса мушко си, а не знаш ни реч неком да кажеш". А камоли да испадне нека туча, он није био тај тип човека. Није пушио цигаре, попио би неко пиће тако на некој прослави, али никада да се алкохолише. Био је изричито против пушења, кад би ме видео са цигаретом љутио би се. Тренирао је фудбал, спорт му је био живот. Стално је био у покрету, тренинзи утакмице... - сећа се Сара.
Породица и пријатељи настрадалог младића најавили су да ће, док траје кривични поступак против одговорних за учествовање у кобној тучи и наношење смртоносних повредас Алекси, сваке суботе од 19 часова окупљати на тргу испред Дома културе у Алексинцу.
- Туче су постојале и раније, али не да се неко крвнички бије до смрти. Тај ударац који му је задан, то је јако тешко да се погоди. Могао је било где другде да буде ударен он би преживео. Колику год казну да добије тај што је то учинио он ће сутра ипак да изађе и да живи свој живот, да се ожени и да има децу, а мог брата ништа неће да врати. Ми само желимо да казна буде што већа, јер сутра може да буде било ко други - каже Сара.
"Ноћас се неко пробудио и дочекао јутро, а мој неко никада неће"
Сара је након трагедије на руци истетовирала братовљеву слику уз потресне речи: "Ноћас се неко пробудио и дочекао јутро, а мој неко никада неће." На њеној руци, крај поруке, она је истетовирала и број 33, који је Алекса много волео јер је био рођен 3.3. па му је и на дресу и на таблицама аута био тај број.
- Страшна је ово трагедија, од тога дана нама свима се више није ни живело. Истетовирала сам братовљеву слику на руци да бих могла да наставим да живим даље. Желим једноставно да он живи кроз мене и да на тај начин буде са мном, да доживи на тај начин све што су му ускратили - каже Сара.
Актери туче ухапшени
Алекса је 16. маја затечен без свести испред угоститељског објекта у којем се славио 18. рођендан, у који је полиција дошла након пријаве туче и испред локала затекла Алексу без свести. Неколико часова касније он је преминуо због крварења у продуженој мождини у КЦ Ниш. Прегледом снимака са сигурносних камера утврђено је да је Алекса добио ударац у врат. Полиција је у сарадњи са ВЈТ Ниш идентификовала су и ухапсила О. П. (18) из Алексинца због сумње да је је Алекси задао кобни ударац и тако починио кривично дело наношења тешке телесне повреда са смртним исходом, за које је запрећена казна од две до 12 година. Ухапшени су и М. С. (26) и З. Т. (18) из Алексинца због сумње да учествовали у тучи, као и двојица малолетника старих 16 и 17 годна. Ухапшена је и Ј. Р. К. (39) из Алексинца, власница угоститељског објекта због сумње да је 16.маја након туче сакрила дигитални рекордер за видео надзор и тиме онемогућила полицијским службеницима истражне радње. Она се сумњичи кривична дела непоступање по здравственим прописима за време епидемије и спречавање и ометање доказивања. Накнадно је ипак предала рекордер правдајући се да га је склонила како се на снимцима не би видео прави број гостију, а не да би прикрила злочин.
