ИЗНЕНАДНА СМРТ "ЗВЕЗДЕ" ФИЛМА ВИДИМО СЕ У ЧИТУЉИ: Робијао због УБИСТВА легенде, преживео атентан, а СКОНЧАО овако
Деведесетих година прошлог века, а и у годинама пре тога, криминалци и њихова дела представљали су готово свакодневицу у тадашњем друштву.
Није много припадника како млађе генерације, тако ни старије генерације криминалаца који су успели да дочекају почетак двехиљадите године, а још мање да са овог света оду природном смрћу, већ су углавном завршавали изрешетани.
НАСТАВЉЕНО СУЂЕЊЕ ЗА УБИСТВО ЈЕЛЕНЕ МАРЈАНОВИЋ: Оптужени Зоран пред судом са читавим тимом адвоката (ФОТО)
СУРЧИНАЦ ИЗБАЦИО СРПСКУ ПЕВАЧИЦУ И ДВОЈЕ ДЕЦЕ НА УЛИЦУ? Огласила се она и открила ИСТИНУ: "Није ми ни до чега..."
СРПСКИ КРИМИНАЛАЦ ЗЛОСТАВЉАО ЛЕГЕНДАРНОГ ПЕВАЧА: Држао га до зоре и терао га да РАДИ ово, једва се извукао?
Један од ретких који је управо надживео и фамозне деведесете, али и умро природном смрћу био је Борис Петков.
Борис Петков звани Бугарин рођен је 1956. године и био је део Вождовачког клана и велики пријатељ Ђорђа Божовића Гишке.
Петков је учествовао у разним пљачкама широм Европе, од Беча преко Минхена до Данске и Шведске, затим у Швајцарску до Женеве па преко Италије назад за Београд, конкретно Вождовац.
"Да сам убио преко 1.000 постао бих народни херој"
Борис Петков један је по многим стварима био специфичан, па је тако један од ретких који је одбио да иде на ратишта у Хрватску и Босну.
- Да ја убијем једног човека, прогласили би ме криминалцем, убицом и добио бих петнаест или двадесет година робије. Ако убијеш двојицу, тројицу, онда си већ масовни убица или поремећена личност. Али, тек кад убијеш хиљаду људи, онда си политичар или народни херој. Више ти, заиста, нико ништа не може. Да сам ја убио две хиљаде људи, зар би се неко усудио да ме ухапси? Био бих бар посланик Народне скупштине - рекао је Петков у једном интервјуу.
Петков је осуђен за учешће у убиству чувеног Ранка Рубежића, балканског Дача Шулца. Уз Петкова за ово убиство осуђена су још три његова друга. Драган Поповић Дадиља и Милован Вујисић Вуја осуђени су на по 15 година затвора, док су Петков и Бојан Петровић у каснијим раздвојеним судским поступцима осуђени на по пет година затвора.
Иако је Борис Петков претходно побегао у Чехословачку, ухваћен је и изручен Југославији где је био и осуђен, али убиство Рубежића никада није признао. Ранко Рубежић је био веома опасан, стално наоружан и пиштољем и бомбом, али оне вечери када је убијен није стигао да употреби ни једно ни друго.
Борис Петков је укупно у животу осуђен на 18 година затвора, али је одлежао девет.
Кривицу за Рубежићеву ликвидацију никада није признао, а после две робије побегао је из “Забеле”. Волео је друга Ђорђа Божовића Гишку па је, иако у бекству, дошао на његову сахрану.
Нетипичан затвореник
Петков био један од ретких криминалаца који није био тетовиран и није био склон самоповређивању жилетима и ножевима.
Када га је затворски психлог питао како то да није склон самоповређивању, он је рекао да је то баш због тога што су га углавном други повређивали.
Борис Петков Бугарин у затвору је читао књиге. Достојевског, Толстоја, Гогоља, Тургењева.
Петков је говорио о гангсетрском животу у чувеном документарцу “Видимо се у читуљи”. Он је тврдио да је добит од криминала кратког века. “То је мука, беда, јад, робија…”
Пресудио му срчани удар
Борис Петков умро је на Војномедицинској академији 2002. године због проблема са срцем. Имајући у виду његову прошлост и послове којима се бавио, многи су се чудили да је завршио природном смрћу а не изрешетан на неком плочнику.
Последње године живота провео је у Калуђерици а у тренутку смрти имао је 46 година.
