Чак се и прави Београђани често питају: Ако је ово Ново гробље, где је онда старо?
Гробље које се налази у Рузвелтовој улици вероватно је најлепше и најуређеније гробље у Србији и својеврстан београдски "музеј на отвореном". Ово место већина престоничана познаје под називом "Ново гробље". Али, ако је тако - где је онда Старо гробље?!
Српска престоница некада је изгледала потпуно другачије од града какав данас познајемо. У време када је Београд био тек једна од турских вароши, центар града за српско становништво налазио се у Карађорђевој, а не у улици Кнеза Михаила која је била далека периферија.
СВЕ ПРОГНОЗЕ ПАЛЕ У ВОДУ! Најаве да за Нову неће бити снега ПРОПАЛЕ, ево шта нас очекује!
Зато и не чуди што се управо ту, недалеко од Варош капије, на месту где је почињала Господска, а данас Бранкова улица, налазило и најстарије српско престоничко гробље. Оно се још у 17. веку делило на Велико гробље, које се простирало на падинама Зеленог венца, и на Кужно гробље где су се сахрањивали умрли од заразних болести, нарочито од куге, које се налазило дуж данашње Улице маршала Бирјузова.
Српска управа над градом донела је са собом и промене што се тиче места сахрањивања тадашњег становништва. Кнез Милош је увидео значај старог језгра града, па је 1826. године наредио пресељење варошког, старог гробља са Зеленог венца на тадашњу "далеку периферију" Београда – Ташмајдан.
Било је то прво "ново" гробље, али је растом престонице и ширењем Београда на Врачар, Славију и Ташмајдан и оно "застарело". Неких 50 година након првог сељења, престонички покојници су поново били спремни за покрет. Ташмајданско гробље се нашло у сред нараслог града и постало је недовољно за његове потребе.
Иницијатива о новом измештању и прављењу "новог, новог гробља" појавила се већ 1871. године, да би Ташмајдан коначно био "расељен" 1927. године.
И тако је, као треће организовано гробље, Београд добио свој "музеј на отвореном" – Ново гробље.
