Девојка из Јагодине силована, брутално претучена и жива запаљена: Ухватила свог убицу па преминула од застрашујућих опекотина "Тело јој се димило кад је наишла на полицију"

Саобраћајна патрола полиције из Јагодине је тог 3. јула 1996. године око 3 часа и 40 минута приметила како нешто иде зауставном траком на ауто-путу, а како скоро да није личила на људско биће, зауставили су да виде о чему се ради и упалили ротацију.

Несрећна девојка је видевши плаво светло, схватила да јој у сусрет иде полиција те је убрзала ход ка њима, а када су се сусрели, полицајац који је изашао из кола је занемео. Пред њим је стајала тотално нага жена са озбиљним опекотинама, док се њено тело још увек димило!

Видевши је у таквом стању, полиција је претпоставила да је она жртва аутомобилске незгоде при којој се ауто у коме се налазила она, запалио. Позвали су хитну помоћ и ватрогасце док су из кола узимали део шаторског крила како би огрнули несрећну жену и сместили је у кола док не стигне помоћ.

Када су је сместили да легне на задње седиште, девојка је успела да изусти истину о ономе што јој се догодило.

-Помозите, силована сам па запаљена - рекла је она.Убрзо су на лице места стигли ватрогасци и Хитна помоћ, која је одвела у дежурну болницу где је тим хирурга покушао све како би јој спасили живот.

Она је примљена у веома тешком стању са преко 80% спаљене коже и тешким повредама главе, а, на опште запрепашћење свих присутних, остала је свесна и способна да да изјаву полицији и пријави монструма који јој је учинио то недело.

Посета другарици

Девојка је рођена 1977. године у насељу Касијар где је и живела са породицом. Били су веома скромна породица са петоро деце од којих је Јелена била најстарија. Она је 2.јула кренула у посету другарици која је живела у Ћуприји око 21.30 часова, и на излазу из Јагодине код старог пута, стала је да стопира пошто аутобуса није било.

Испред ње се зауставио аутомобил марке "застава" такозвани "стојадин" жуте боје, а возач је изгледао сасвим нормално.

Помало буцкаст, са израженом доњом усном, око четрдесетак година и изгледао је као мајстор (молер, механичар).

На њено питање докле иде, одговорио јој је да се запутио ка Параћину и да му није проблем да је повезе пошто му је свакако Ћуприја била на путу ка његовој дестинацији.

Када је села у кола, возач јој је рекао да се веже због појачане полицијске контроле и како би избегли да им пишу казну, што је девојка наравно и послушала. Десетак минута вожње је прошло када је возач поменуо да мора скренути са главног пута ка Мијатовцу како би свратио до пријатеља и узео бензин, што њој тада није било сумњиво јер је то место свакако на путу ка њеном одредишту.

Међутим, возач се тамо није зауставио већ је зграбио њен појас, дао гас и земљаним путевима одвео је у сред њиве са кукурузима. Зауставио је аутомобил и изашао а за њим је и она са надом да ће успети да побегне кроз њиву. Нажалост, он ју је стигао. Зграбио је за врат и бацивши је на задње седиште, уперио пиштољ у њено чело.

Левом руком је стргао хаљину са ње и рекао јој "Ако будеш писнула, убићу те", а затим почео животињски да се иживљава над њом.

У очима му се видела жеља за крвљу и да је спреман да је убије.Гризао ју је као бесан и кидао делове њене осетљиве коже те је девојка почела обилно и да крвари. Када је завршио са својим иживљавањем, тако голу и крваву ју је вратио на предње седиште где јој је поновио наредбу да се веже, што је она кротко и учинила, у нади да ће је сада, након што је испразнио све своје бесне жеље, пустити.Направила је можда кобну грешку када је од повреда јаукнула и рекла да ће због повреда морати да тражи лекарску помоћ. Тада јој се возач представио као "доктор Драгиша" и академски грађанин и да нема потребе да се брине јер ће са њом све бити океј.

У Јагодини је тада заиста и живео човек са тим именом и био је веома поштован и угледан гинеколог у крају, што је вероватно овом психопати давало идеје и пријало да се представља као он те јој је наредио да га тако и ословљава.

Стигли су до улаза у село Кончарево када је скренуо до велике бетонске ограде, што се касније установило да је била ограда од гробља у том месту.

Извукао је напоље и одмах почео да је удара у главу дршком од пиштоља. Након двадесетак удараца, девојка је чула како пиштољ пуца од јачине удараца, и муниција се расула по земљи. То је разбеснело овог монструма који је зграбио за главу и још пар пута ударио у бетонску ограду. Престао је тек кад је помислио да је она без свести а он се посветио скупљању муниције.

Након што је скупио сву муницију, рекао јој је да због тога што се десило она заслужује да умре, а затим је мучена девојка осетила нешто течно по себи и помислила да је монструм почео да уринира по њој.

Како од крви у носу није могла да осети мирис, касно је схватила да је у питању био бензин.

Видела је блесак светлости а затим је њено тело оковао неконтролишући бол и она је схватила да ју је живу запалио. Прекрила је рукама лице и почела махнито да се котрља у нади да ће ублажити бол и угасити ватру док се монстурм манијакално смејао изнад ње.

Зачула је мотор аутомобила а затим пуцањ из пиштоља и схвативши да пуца ка њој како би довршио посао, примирила се док се аутомобил није удаљио.

Тек након што више није чула звук његовог аутомобила, несрећна девојка је наставила да се котрља како би угасила ватру са свог тела.

Угасивши ватру, устала је и схватила да се кожа дословно одваја са њеног тела а једино што је могла да види су биле лопте светлости које су се кретале мало даље од ње, те је претпоставила да је у питању пут и запутила се у том правцу како би пронашла помоћ.

Тај "неки пут" је срећом био аутопут на ком је убрзо срела полицију. Несрећна девојка и специјалиста су урадили фото-робот нападача који је одмах објављен у новинама, а монструма је препознао један мушкарац два дана касније и испричао да се ради о човеку који само три месеца раније покушао да силује његову пријатељицу која му је испричала регистарске таблице возила, а он је сазнао да се ради о мушкарцу из Параћина, нашао га и претукао.

Тврдио је да нема везе са злочином. Када су девојци однете фотографије на којима је он и још пет мушкараца, она је препознала њега и означила га као њеног крвника.

Два сата касније је пала у кому из које се никад није пробудила. Преминула је 10. јула 1996. године.

Убица је првобитно осуђен на смртну казну, а потом је казна преиначена на 40 година робије.

- Никада нисам ни видео ни упознао ту девојку - биле су последње речи његове одбране на завршном суђењу у Окружном суду у Јагодини.

- Жао ми је што је трагично завршила свој живот. Жао ми је и њених родитеља. На Правном факултету сам из криминалистике добио чисту деветку. Да сам починио тај злочин, знао бих како да сакријем доказе. Нико ме никада не би открио. Уверавам вас да сам невин. Иако скоро седам месеци лежим у затвору, нисам нервно попустио. Не осећам се кривим. Осудити невиног човека је највећи злочин на свету... - казао је он.

У време извршења злочина он је имао 44 године.

Извор: Србија Данас/Телеграф