"ДОК САМ ЖИВ ТРАЖИЋУ ТИЈАНУ" Игор Јурић поводом десет деценије од смрти ћерке: Захвалан сам што сам баш ја њен тата

Тијана Јурић је кобне ноћи 2014. године нестала у бајмочком насељу Рата. У друштву вршњака са спортског турнира је стигла до дедине куће, али је одлучила да се сама врати до терена да би другару вратила позајмљену мајицу.

На земљаном путу је „голфом“ пресрео Драган Ђурић и оборио је вратима кола, након чега је на силу одвео ван Бајмока. Потрага за девојчицом је трајала 13 дана. Тек пошто је урађена провера свих телефона чији су се власници налазили у близини Рате пронађен је и убица који је признао монструозни злочин и одвео је полицију на депонију на путу између Светозара Милетића и Чонопље где је закопао њено тело.

Свако ко познаје Игор Јурића, Тијаниног оца, Мирјану, Тијанину мајку, и Сашку, Тијанину сестру, свестан је колико им је снаге било потребно да наставе са животом, међутим, свестан је и да њихови животи више никада неће бити испуњени топлином, љубављу и добротом коју им је пружала прелепа девојчица анђеоског лика и гласа, свестрана, талентована Тијана чије је убиство потресло не само Србију, већ читав регион, и да је њихов губитак ненадокнадив.

Али, захваљујући њима, она и даље живи, а Игор Јурић је учинио све што је могло да се учини у Србији друга деца живе безбедније и боље и да ниједно дете не доживи судбину његове Тијане. Чини то и даље, и никада неће престати!

Док је жив, као што је рекао пре 10 година, тражиће...

Тијане нема међу нама, али он тражи без престанка другу децу, помаже другим родитељима, едукује омладину, одрасле, и чини ефикасном борбу са убицама, интернет предаторима и онима који желе зло другима.

Деценија туге

- Прошла је деценија од дана када смо се растали са Тијаном. Као родитељ, док је одрастала онако нежна и крхка, увек сам размишљао како ћемо Мирјана и ја морати посебно да је припремамо за самостални живот. А у души желео сам, вероватно као и велики број родитеља, да заувек остане у мом загрљају. Када сам схватио да сам је изгубио, осећај је као да сте остали без очију, да су вам ампутирали ноге и руке... Ако се некада и запитате "какав је осећај када изгубиш дете", онда покушајте да себе замислите упаво таквог, без очију, без руку и без ногу…Ни у најружнијим сновима нисам могао да помислим да постоји могућност да ће Тијана са овог света отићи пре мене. Мислио сам, док сам био срећан, да се такви растанци дешавају само неким другим, много несрећним, људима, никако срећницима попут мене – каже Игор Јурић.

Сматра да је наше друштво често веома сурово према родитељима који изгубе своју децу.

- Углавном други људи боље знају да ли си довољно тужан, да ли се пречесто смејеш, да ли си баш онакав каквог те замишљају и какав би, заправо, требало да будеш. А ми само желимо да пронађемо смисао и снагу за живот после изгубљене наде. Ипак, покушавам да се радујем на неки други начин - док се родитељи радују завршетку факултета свог детета, ја се радујем када неко злостављано дете код нас затражи помоћ, док се родитељ радује јер му је дете победило на такмичењу, ја се радујем када је злостављач правоснажно осуђен, док се родитељи радују јер породично одлазе у биоскоп, ја се радујем јер смо успели да изменимо неки закон.Када се осврне на деценију иза себе и рад, прво Фондације „Тијана Јурић“, а затим Центра за несталу и злостављану децу, каже да је из свега тога произникло да данас постоје канцеларије у Суботици, Новом Саду, Власотинцу, а ускоро и у Београду“

- Изменили смо Закон о полицији 2015. године, измењен је Кривични законик 2019. године, имплементиран је систем "Пронађи ме" 2023. године. На нашу иницијативу, у локалне самоуправе Суботица и Власотинце, уведена су Координациона тела за борбу против насиља у школама. Реализовали смо више од 800 радионица на територији целе Србије са ученицима и родитељима, покренули смо Регистар несталих лица Србије и водимо платформу "Нет патрола". Од ове године, покрећемо и програм "Укључи се", где ћемо по посебном моделу радити са децом са проблемима у понашању – каже Јурић.

Његов правни тим сваке године бесплатно подржи велики број злостављане деце и, управо уз њихову подршку, три човека су осуђена на максималне казне затвора, а када се саберу све казне за злостављаче где је учествовао његов правни тим, то је близу 500 година затворских казни.

У саветовалишта која је покренуо у Новом Саду, Суботици и Власотинцу, свакодневно долазе злостављана деца и њихови родитељи где добијају подршку и бројне активности су тек пред њим и његовим тимом.

Игор Јурић каже да је дубоко веровао да ће његова љубав према Тијани и Сашки бити "супермоћ" која ће их заувек штитити.

- Преварио сам се, али се у друго веровање нећу преварити: Тијана ће док је света и века бити анђео чувар сваком детету, а ја могу само бити захвалан што сам баш ја њен тата, Тијанин Тата – поручује Игор Јурић.

Извор: Србија Данас/Блиц