Он их је видео на дан атентата на Ђинђића: Земунски клан свирепо убио круцијалног сведока, а онда је главни екзекутор клана открио све детаље

На кућном брагу убијен је непосредно пре сведочења у ком је требало да потврди исказ који је раније дао о томе да је у тренутку атентата на премијера Зорана Ђинђића испред зграде у Улици Адмирала Гепрата препознао земунца Владимира Милисављевића.

Кујо Кријешторац је на основу фотографије идентификовао Владимира Милисављевића званог Влада Будала као човека ког је видео на месту злочина. Осим Милисављевића, Кријешторац је тада видео још једну особу светле косе. Међутим, убијен је пре него што је у судници међу оптуженима евентуално могао да препозна тог човека.

Кријешторац је испричао да је Владу Будалу виђао два-три дана, али и непосредно пред атентат, у Улици адмирала Гепрата испред броја 14, одакле је пуцано на премијера.  Испричао је да је у марту 2003. године стално пролазио Гепратовом улицом због реновирања пекаре у Балканској, али да је тих дана у тој улици "била некако чудна атмосфера".

- Дан-два пре атентата хтео сам да се паркирам испред зграде број 14, али ми то није дозволио младић црне косе и у црним панталонама, висине 180 цм, рекавши да склоним комби јер се ту изводе неки радови. Видео сам тада и неке раднике са телефонским кабловима. На дан атентата, 12. марта, хтео сам опет, око 11.50, да се паркирам код истог улаза, али тај исти младић ми је опет рекао да се склоним. Док сам одлазио према Улици кнеза Милоша, видео сам у улици црвени "опел" са сва четири упаљена мигавца. Касније, када је објављена слика Владимира Милисављевића на телевизији, препознао сам младића из Гепратове - рекао је Кријешторац.

Различе верзије разлога убиства

Кријешторац је ликвидиран 1. а већ 9. марта Секретаријат унутрашњих послова у Београду саопштава оно што су многи већ знали - убијени Кријешторац требало је да буде један од сведока на суђењу за убиство премијера Ђинђића. С обзиром на то да је био власник ланаца продавница, званична верзија догађаја, коју је саопштила полиција била је да је био жртва рекеташа и да његова смрт није ни у каквој вези са суђењем за убиство Ђинђића.

- Полицајци су нам после његове смрти позвонили на врата и кратко рекли: "Убили су га рекеташи". То је прича у коју нико није поверовао - испричала је својевремено за медије супруга убијеног Вера Кријешторац.

Портпарол београдске полиције је још рекла и то да постоји писани исказ убијеног сведока и да он није од велике важности за ток судског поступка.

Адвокат породице Ђинђић, Рајко Даниловић, је за разлику од полиције, рекао да је исказ убијеног сведока драгоцен и да може имати далекосежније последице, које се односе на застрашивање осталих сведока.

- Тај сведок је значајан, јер је он неке извршиоце преопзнао, на пример Владу Будалу, испред зграде из које је пуцано на премијера Ђинђића, а и још неке је препознао. Значи, тај исказ сведока је драгоцен. Ако то има икакве везе са овим суђењем, онда је то застрашивање других сведока. Ја нисам сигуран да то има везе једно с другим - казао је тада Даниловић.

Медији су у то време писали да је Кријешторац, пре него што је убијен, добијао претње и анонимне телефонске позиве, као и да је неколико седмица пре убиства претучен пред кућним прагом.

Хапшење Сретка Калинића поново отворило случај

Случај је поново добио пажњу 2010. године, када је дошло до рањавања и хапшења припадника земунског клана у Загребу, на ког је, током свађе, пуцао такође припадник земунског клана осуђен за убиство Ђинђића Милош Симовић.

Калинић је наводно именовао Луку Бојовића као особу која је наручила и организовала убиство Кријешторца, али је признао и да је, по налогу Бојовића, учествовао у атентатима на Андрију Драшковића и Зорана Недовића Шока. Калинић је исказ дао српским полицајцима који су га посетили у болници "Сестара милосрдница" у Загребу.

Он је рекао да су осим Кријешторца убили и другог сведока атентата, Зорана Вукојевића Вука. Као извршитеља злочина означио је Милоша Симовића.

Према незваничним информацијама, Калинић је, када је изручен Србији и када је крочио на српско тло, заћутао, тако да истрага није одмакла даље од преткривичног поступка, без имена осумњиченог. Због тога убиство Кријешторца и даље званично није расветљено, као ни мотив злочина.

Звездан Јовановић признао злочин, па порекао

Првооптужени за убиство Ђинђића Звездан Јовановић признао је да је пуцао у Ђинђића. Испричао је како је сео на столицу, како нису могли да га виде и да је "цев само мало вирила".

- Долази колона, зауставља се Ђинђићев аутомобил, а момак из обезбеђења износи штаке. Не могу да пуцам од тог момка, тек се ствара позиција за пуцање када Зоран Ђинђић долази до улазних врата. Чудно је окренут, некако са стране и незнам тачно која је његова позиција, али то је делић секунде и моменат за пуцање. Пуцам једном, хоћу да потврдим погодак, пуцам други пут - испричао је.

Ипак, током завршне речи коју је изнао пред судом, Јовановић је рекао све супротно. Рекао је да није убио Зорана Ђинђића, да није ранио Милана Веруовића и да није почио ниједно дело које му је оптужницом стављено на терет.

- Одговорно тврдим да то није моја изјава и да никад нисам давао никакву изјаву. Ја сам пристао да им потпишем шта год они буду тражили, само да ми не дирају породицу. Малтретирали су ме и покушавали да ме науче шта треба да причам. Није им баш ишло јер сам био психички у ауту, и психички и физички у ауту. Онда су ми на подао начин показивали слике и уједно испитивали. Те слике које су показивали и међу сликама кад ми покаже - познајеш ли овог, познајеш ли овог, а познајеш ли овог, и показује ми слике мог детета. Након те тортуре сам пристао на све и рекао да, јесам све урадио како пише само да ми не дирају породицу. Све остало по питању изјава, потписа и монтираних снимака је подметачина појединаца из полиције и тужилаштва - испричао је пред судом.

Србија Данас/Телеграф