ОН ЈЕ СТВОРИО АРКАНА! Вељко Ражнатовић га замолио да брине о његовом сину - сви памте његове речи са суђења
По њему се зове Арканово дете, а цео живот је покушавао да заштити свог јединог сина.
Када је 22. октобра 1974. године шведски Интерпол затражио од централе да објави "црвену потерницу" за Жељком Ражнатовићем, београдски Интерпол обавестио је друге земље да је у периоду од 1970-1972. године "ово лице у Југославији више пута осуђивано прво као малолетник, а затим као пунолетно лице".
СВИ ГА ЗНАМО КАО АРКАНА! Ражнатовић имао другачији надимак - испливало из полицијских докумената
ПРЕКРЕТНИЦА У УСПОНУ ЗЕМУНСКОГ КЛАНА БИЛА ЈЕ ЊЕГОВО УБИСТВО! Детаљи о криминалу који су довели до убиства премијера
АКЦИЈА БЕОГРАДСКЕ ПОЛИЦИЈЕ! Ухапшен (31) ПИРОМАН због сумње да је запалио аутомобил
Пресуде су изрицане због "крађа, тешких крађа и оружаних пљачки". Аркана су многе земље света теретиле с још осамнаест година затвора. То му је стајало изнад главе када се први пут вратио из иностранства у Београд, почетком 1980-их.
Тада се већ по граду причало да је Аркан пријатељ Стане Доланца, министра савезне полиције. По извештају с једног суђења из 1983. када је у Улици 27. марта пуцао на два полицајца, у његовим генералијама уписано је - радник Савезног СУП-а. После се причало да је његов отац Вељко Ражнатовић, иначе пуковник ваздухопловства ЈНА, тада викао по судници: "Реци, Жељко, реци свима што си радио за Југославију вани, реци да сви чују!"
У једном од интервјуа, осврћући се на тај детаљ, Жељко Ражнатовић је изјавио: "А и да сам радио за Државну безбедност, где се о томе прича? Јел' прича ЦИА? Јел' прича МОСАД? Ко о томе прича? Па зато се и зову тајне службе. Зна се само да оне постоје и - тачка."
Прича каже да је забринути отац Вељко Ражнатовић баш те 1972. године отишао код Доланца и замолио га да се брине о Жељку. Доланц је добро одрадио свој посао.
Али, ко је био Вељко Ражнатовић, отац озлоглашеног Аркана? Вељко је рођен 1920. године у Ријеци Црнојевића, код Цетиња. Као омладинац се прикључио омладинском револуционарном покрету и 1939. године постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је маја 1941. године. Након окупације Југославије, 1941. године учествовао је у припремама оружаног устанка. Био је учесник Тринаестојулског устанка, а потом је радио као илегалац на Цетињу, где је био члан Окружног комитета КПЈ за Цетиње. После је прешао у јединицу, где је обављао дужности заменика командира и командира чете. Потом је био члан Политодела Десете крајишке ударне бригаде, члан Политодела 23. српске дивизије и заменик политичког комесара 46. српске дивизије.
Августа 1945. године био је постављен за политичког комесара Ваздухопловног војног училишта и радио је на стварању нових пукова и ваздухопловних база. Посебно је био ангажован на организовању Команде Ваздухопловног војног училишта, као и наставног одељења и одржавању наставе. Касније се налазио на служби у Брежицама у Словенији, Загребу и Панчеву.
Био је ожењен Славком Јосифовић, која је преминула 2012. године и са којом је имао ћерке Мирјану, Јасну и Биљану и сина - Жељка Ражнатовића Аркана, убијеног 2000. године у хотелу "Интерконтинентал".
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су - Орден братства и јединства првог реда, Орден партизанске звезде другог реда, Орден заслуга за народ другог реда, Орден за храброст и Орден партизанске звезде трећег реда.
Умро је у Београду 1986. године у 66. години.