Од 57 жртава трговине људима готово половина девојчице! Одакле вреба све опасност и како децу заштитити од предатора?
Тридесетог јула обележен је Светски дан борбе против трговине људима
У протеклих годину дана од 57 идентификованих жртава трговине људима, 24 су биле малолетне, од којих готово половина девојчице. Стручњаци широм света, као и стручњаци на Балкану и у Србији износе претпоставку да је број жртава на овим просторима и до десет пута већи!
ХОРОР НА ИБАРСКОЈ! Тежак судар мотора и аутомобила, мотоциклисти није било спаса
"ПАО" СРБИН У АКЦИЈИ АУСТРИЈСКЕ ПОЛИЦИЈЕ: Диловао дрогу, па претукао купце
ПРОНАЂЕНО ТЕЛО ПЕНЗИОНЕРА ИЗ ЉИГА: Отишао код лекара крајем јула, а онда му се изгубио сваки траг
Тридесетог јула обележен је Светски дан борбе против трговине људима. Тим поводом, Удружење грађана за борбу против трговине људима и свих облика родно заснованог насиља "Атина" у сарадњи са Центром за права детета објавили су видео "Између јаве и сна" како би подигли свест међу децом и младима о опасностима али и подршци.
Јелена Хрњак из "Атине" прича да највећи број жртава трговине чине управо девојчице и жене, али и да оне понекад не могу да се препознају као такве.
- Проблем зашто се оне не препознају као такве није у правном стању ствари, већ је то проблем патријархалних усмерења. Жене се мање идентификују као жртве радне експлоатације јер женски рад није ни признат те је систему тешко да препозна жену жртву јер се подразумева да је она ту да чисти, кува, пере и да је њено историјско место поред судопере. Такође, девојке и жене које завршавају у ланцу трговине људима, приморавају најчешће да се баве проституцијом, тешким радом, кривичним делима, а неке од њих су и силом удаване још као девојчице - објашњава она и додаје да су четрнаестогодишње девојчице у највећем ризику.
Јелена наводи да су трговци људима од раније познати органима гоњења, као и то да већи део њих обнови кривично дело.
- Трговци људима су у неким случајевима били родитељи. Међу њима су углавном људи са маргине овог друштва. Они своју жртву маме бројним обманама, претњама често и батинама, али и условљавањем. Трговце је најлакше препознати по томе што немају кочницу, злоупотребљавају моћ и тежак положај другог. Никада нисам упознала трговца који је разумео шта је урадио, који се покајао за нанету штету другом људском бићу, никада нисам упознала трговца који је био свестан проблема који је нанео не само жртви већ и целом друштву - објашњава Хрњак.
Из Удружења "Атина" објашњавају да су деца која су жртве трговине, махом из дисфункционалних породица и да живе у окорелом сиромаштву.
- Жртва трговине не може да буде свако, иако јесу сви у ризику, жртва се постаје услед ражличитих животних околности у које је особа буквално утерана. Оне не бирају где ће се родити и у каквој породици. Управо те предиспозиције - лоши породични односи, недостатак бриге и љубави, неувиђање зашто је важно достојанство, третирање друго особе као мање вредне... То су разлози како настаје и шта доводи до насиља - објашњава Хрњак.
Јелена Хрњак додаје да жртве откад знају за себе знају само за безнађе и недостаје им подршка за образовање, развијање социјалних контаката.
- Ту су и различите друге друштвене околности, корупција, непотизам, окретање главе од проблема, велики јаз између богатих и сиромашних, непоштовање радних права који одређене људе ставља у потлачен положај у односу на друге - додаје она.
Према последњем истраживању, од 57 жртава пријављених у протеклих годину дана, 24 је деце. Сексуално експоатисано је укупно седморо деце, док је њих шесторо доживело принуду на брак. Троје њих су биле жртве радне експлоатације, док је њих двоје жртва присилног просјачења. На ове забрињавајуће податке посебно утиче дигитално окружење, јер деца се на интернету суочавају са многим ризицима. Догађа се да доживаљвају насиље, али се сусрећу и са самоповређивањем, принудом на порнографију, материјалима који садрже сексуално злостављање деце, дискриминацију и расизам, говор мржње, посредовање у сврху сексуалне ескплоатације, малтретирање или узнемиравање, незакониту обраду личних података...
- Деца која су била жртве трафикинга често развијају велики број психосоматских симптома. Њихово тело почиње да пати и ти симптоми постају и реални здравствени проблеми, те је након изласка из те ситуације њихов опоравак спор и мукотрпан - наводи Хрњак.
Она објашњава да је једино едукацијом и улагањем у децу могуће заштити их од предатора.
- Свака изграђена школа је један затвор мање, то је чињеница која стално треба да нам буде у глави. Потребно је усмеравати децу у правцу спорта, музике... Потребно је и да људи деле своје проблеме са другима, како би знали како да вам помогну и заштите - наглашава она.
Како показују истраживања, трговци најчешће ради сексуалне експлоатације одводе жртве из Србије у Европу, нарочито у Аустрију, Немачку, Италију и Турску. Ради радне експлоатације, нарочито мушкарце у грађевинској индустрији, у Аустрију, Белгију, Хрватску, Француску, Немачку, Италију, Луксембург, Црна Гора, Русију, Швајцарску али и у далеке Уједињене Арапске Емирате.
Идентификоване жртве у Србији страног порекла су из Албаније, Хрватске, Данске, Немачке, са Малија, из Нигерије, Северне Македоније и Пакистана.
Током борбе против ковида велики број младих и деце доста времена је проводио код куће у виртуалном свету, а тржиште трговином људи се пренело на друштвене мреже. Кроз чет форме, преко сајтова за упознавање, али и примамљивих огласа, преко стотине хиљада насилника у истом тренутку имало је могућност да врбује своју жртву.
- Идентификација није порасла током Ковида, сто не значи да жртава није било. Број оштећених систем није био спреман да препозна, јер је одговор у Ковиду био предоминантно здравствени, што се одразило и на ову област. Идентификација жртава једноставно није била приоритет - наводи Хрњак.
У Србији су за кривично дело трговина људима казне од три до 12 година.
Жртве трговине људима имају доступан Атинин дежурни телефон 381 61 63 84 071 на који, чим се нађу у могућности, могу да се јаве и обрате за помоћ или пак то могу да учине позивом на полицијски број 192.
Поред правне подршке, доступне су им разне врсте бесплатне помоћи, као што су бесплатне медицинске услуге без обзира на то да ли су држављани Србије и да ли су здравствено осигурани, затим психолошка помоћ и помоћ преводиоца уколико не говоре или не разумеју добро српски језик.
Мушкарац Е. Б. (24) на територији Палилула у Београду терао је жртве трговине људима на просјачење. Како је МУП саопштио, београдска полиција је ухапсила мушкарца Е. Б. (24) због сумње да је починио кривично дело трговина људима. Како се сумња, он је годину дана, на територији општине Палилула користио тешку материјалну ситуацију оштећених и присиљавао их на просјачење, а новац задржавао за себе.
Постоји случај када је Више јавно тужилаштво у Нишу осумњичило Небојшу Н. (46) и његову ванбрачну супругу Д. П. (34) да су у периоду од марта 2019. године до марта 2021. године применом силе и претњи држали у ропском односу познатог нишког лекара у пензији Ј. Г. (67) у циљу експлоатације његовог рада. Ради успостављења ропског односа, приморали су га да напусти породичну кућу и живи на улици. Имао је ограничење слободе кретања и комуникације са другим људима, одузимали су му пензију и друга примања, али и приморали да позајмљује новац који би им давао.
Драго П. (79) из Новог Сада организовао је проституцију у наводним салонима за масажу. Он је ухапшен јер је девојке, махом из социјално угрожених породица врбовао и терао на проституцију. Он је девојкама обећавао рад у салону за спортску масажу, након чега је почео да их тера и да сексуално задовољавају муштерије. Услуге масаже оглашавао је на друштвеним мрежама, али је потенцијалним клијентима давао број телефона и адресу тек када би се уверио да се иза профила муштерије не крије полицајац. Тада би, у приватној преписци са муштеријом, открио да се ради о еротској масажи. Најјефтинија услуга коштала је 4.000 динара.
