Организовао 23 УБИСТВА, затвореник је са највише МАКСИМАЛНИХ КАЗНИ: Легију сада чека ЈОШ ЈЕДНА пресуда

Милорад Улемек Легија (1968) затвореник са највише максималних казни у Србији, коме су доказана 23 убиства као организатору криминалне групе, ближи се пресуда по оптужници и за оружану побуну која неће утицати на његов затворски стаж.

Улемек је у затвору од 2. маја 2004, када се сам предао и осуђен је на четири максималне казне од 40 година, али је 40 година и укупна казна јер по српском закону не може се бити дуже од тога у затвору.

Осуђен је прво правоснажно јула 2007. за убиство Ивана Стамболића 25. августа 2000. и за атентат на Вука Драшковића у Будви 15. јуна 2000. Остале три максималне казне су му правоснажно потврђене крајем 2009. Осуђен је за убиство првог демократски изабраног српског премијера након Другог светског рата Зорана Ђинића, кога су 12. марта 2003. убили на улазу у зграду Владе Србије.

Улемек је осуђен и за друге злочине земунског клана - за 17 убистава, три отмице и два терористичка напада, на седиште ДСС и на предузеће "Дифенс роад" Љубише Бухе Чумета. На крају те 2009. осуђен је и за први злочин за који му је суђено за убиство четири члана СПО на Ибарској магистрали и покушај убиства Драшковића 3. октобра 1999.

Међутим, прва осуђујућа пресуда Улемеку од шест месеци затвора је изречена у његовом одуству још 16. маја 2000. за саобраћајну несрећу у којој су повређена два човека. Веће којем је председавала судија Снежана Милошевић није знало ко је Улемек, по кога та пресуда уопште није имала последице.

Веће је утврдио да је Улемек 3. марта 1996. изазвао саобраћајну несрећу возећи великом брзином џип "мицубиши пајеро" (БГ 971-190) Сићевачком клисуром на путу Ниш - Бела Паланка. Ударио у металну ограду и преврнуо се. Тада су тешко повређени Јован Димитријевић из Београда и Синиша Стојичић из Сокобање, иначе рођени брат тада првог полицајаца Србије Радована Стојичића Баџе, кога су непознати нападачи убили 1997. Занимљиво је да је много касније, тек 2016, правоснажном пресудом потврђено да су браћа Стојичић водили криминалну групу кријумчара цигарета.

Прво Улемеково познато кривично дело забележено је још далеке 1985, када је имао 17 година. Тада познат као Цема са пријатељем Александром Кристијаном Голубовићем пљачка продавницу спортске опреме на Новом Београду.

Надимак Цема добија по импровизованим теговима од цемента са којима је вежбао. Овај тинејџер са завршеном занатском школом за аутомеханичара бежи прво у Италију, а затим у Британију на "усвршавање енглеског језика", а одатле у Француску.

Већ следеће 1986, када је постао пунолетан, овај младић из новобеоградских блокова, син војног лица, приступа злогласној Легији странаца. Завршава обуку за падобранца и постаје наредник. Ангажован је у Чаду, Либији, Бејруту, Француској Гвинеји и учествује у Првом заливском рату у Ираку на страни коалиције коју предводи САД. Из Легије странаца потиче његово пријатељство и са хрватским псом рата, несуђеним конобаром и каснијим генералом Антом Готовином.

Касније је откривено да су Улемек и Готовина имали праве пасоше Хрватске са лажним подацима који су издати у хрватском конзулату у Мостару. Бежи из Легије странаца 1992. и у Србији се појваљује прво као телохранитељ Владимира - Вање Бокана, који је убијен августа 2000. у Атини. Затим на позив стрица Михајла - Милета Улемека приступа паравојсци Жељка Ражнатовића Аркана, одакле га регрутује српски ДБ.

Улемек није имао последице за два насилна инцидента која је, наводно, изазвао средином 2001, али је након тога напустио формално место команданта Јединице за специјалне операције (ЈСО). Прво је на прослави рођендана Светлане - Цеце Ражантовић у клубу "Бојан Ступица", код Југословенског драмског позоришта претукао човека, а затим је спалио дискотеку у Кули на прослави дана "црвених беретки". За то паљење дискотеке покренут је поступак који ни после 17 година није окончан. Чека се вештачење штете, а у зависности од тога знаће се да ли је наступила застарелост.

За тај поступак, као и за побуну ЈСО, где му прети максимална казна до 20 година затвора, чак и уколико буде осуђен може бити примењено правило о спајању казни. У том случају, неће се ништа суштински променити јер не може бити осуђен на дуже од 40 година, што већ служи.

Улемек има право да тражи условни отпуст после две трећине казне, што ће бити 2031, када буде имао 63 године. Пуна казна му истиче 2044. у његовој 76 години.