Пола године од злочина који је потресао Србију: Пре шест месеци је монструм из Раковице убио Мају и малог Михаила
Марко је сина прво давио на гробљу, а затим га пред Мајом треснуо о бетон те му је поломио лобању и карлицу
Након што је годинама трпела тортуру свог некадашњег партнера Марка Николића, 12. јула 2017. године Мају Ђорђевић и њеног сина Михаила, он је убио испред Центра за социјални рад у Раковици, наочиглед сведока. Од овог стравичног злочина који је потресао целу Србију прошло је пола године. Убица није дочекао суђење, јер је одузео и свој живот.
Прочитајте и:
Марко Николић (42) је те среде испред Центра за социјални рад у Раковици, ножем убио своју бившу невенчану супругу Мају Ђорђевић (38), неколико минута након што је пред њу довео свог полумртвог сина Михаила (4), којег је давио на гробљу у Бањици, а затим га пред несрећну жену треснуо о бетон те му је поломио лобању и карлицу. Дечак је преминуо управо због тих прелома.
Да подсетимо, према привременој мери Другог основног суда у Београду од 22. јуна 2015, Николић је имао право да сваке среде од 8.30 преузима Михаила из обраништа "Канаринац" и враћа га истог дана у 15.30 у просторије Центра за социјални рад у Раковици. Управо испред Центра у коме је требало да дете виђа у контролисаним условима, Марко Николић је те среде око 15.15 сати започео масакр. Дете је удавио, супругу избо ножем, а затим је ножем повредио и троје радника Центра и једног пролазника, који су покушали да зауставе насиље.
Нападача су најпре савладала двојица комуналних полицајаца, а затим је ухапшен. У затвору је пререзео себи гркљан и умро од последицаа самоповређивањеа
- Никада не бих волела да сам на месту његових родитеља и да имам дете попут њега. То што је урадио је слика његовог кукавичлука. Он нема снаге да се суочи са последицама и не уме да сноси одговорност за своје поступке. Никада то није ни умео – говорила је Бранислава Катнић, сестра убијене Маје и додала да је чула да се "монструм покајао што је убио дете, али не и због тога што је убио своју жену".
Како се у истрази сазнало, овој трагедији претходили су и пропусти радника Центра. Иако су и сами трпели тортуру приликом сваке Николићеве посете, у извештајима су наводили да "постоји низак ризик од испољавања насиља Марка Николића у односу на бившу невенчану супругу", као и да постоји одсуство мотивације Маје Ђорђевић да се реализује контакт малог Михаила са његовим оцем.
Николић се и пре овог случаја налазио у сукобу са законом. Он је, наиме, раних двехиљадитих година осуђиван за разбојништва, а последњи пут се на оптуженичкој клупи нашао 2010. године, када је осуђен због нелегалног ношења оружја. Такође, Маја Ђорђевић га је пријавила за насиље у породици, због покушаја убиства њене сестре за Божић 2013. године.
- Михајло није имао ни 15 дана, а он је Мају и њеног сина из првог брака истерао из куће. Врата од стана је закључао и остао сам са дететом. Маја је звала полицију која је интервенисала и вратила јој дете. И од тада почиње њена животна драма – испричала је тада једна од Мајиних колегиница, која каже да је Николић невенчану супругу почео да туче док је још била трудна.
Марко Николић је 30. децембра у Централном затвору стаклом себи пререзао врат. Операција којом су васкуларни хирурзи на Ургентном центру покушали да му спасу живот трајала је четири сата, али он је ипак подлегао повредама истог дана.
Она ју је последња видела: Никад нећу заборавити кад је Маја кренула у Центар за социјални рад
- Ако би сада умро, то би била велика трагедија. Живим за дан да му видим лице када му буду читали пресуду – рекла је тада Бранислава Катанић, сестра Маје Ђорђевић и тетка малог Михаила.