"ЈУТРО СВАНЕ, ОЧИ ВИДЕ ДАН, МОЗАК НЕ РЕГИСТРУЈЕ" Обележава се годишњица стравичног масакра у Великој Иванчи
Раном зором 9. марта 2013. године, Богдановић је узео пиштољ у руке
Осам година након највећег масакра у Србији, Велика Иванча је празна а гробље пуно. Тог 9. априла Љубиша Богдановић заувек је угасио три породице, пет је завио у црно, а време у селу је стало.
БЕОГРАДСКИ МАКРО УЈЕО ПОЛИЦАЈЦА? Драма приликом хапшења осумњиченог за проституцију
КРАЈ ОРГАНИЗОВАНОМ КРИМИНАЛУ У СРБИЈИ: У току опсежна полицијска акција широм државе!
КАКВЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОСТАВЉА ИСПОВЕСТ МЕРИМЕ ИСАКОВИЋ: "Случај Лечић" постаје све гласнији и јачи - какав је даљи сценарио
Раном зором 9. марта 2013. године, Богдановић је узео пиштољ у руке и прво је убио свог сина Бранка (42) и мајку Добрилу (83).
Уместо да звук петлова означи нови дан, звук меткова означио је крај...
Након свирепог убиства породице кренуо је из дворишта у друго... Комшије и пријатеље убијао је у сну, на кућном прагу, у дворишту...
У кући Деспотовића убио је на вратима Микаила (61), а потом и Милену (61), њиховог унука Горана (23), његову супругу Јовану (21) и њиховог двогодишњег сина Давида.
У дому Јешића убио је Љубину (64) и њеног сина Милоша (48), у дому Мијаиловића брачни пар Велимира (78) и Олгу (79). У последњој у низу, кући породице Стекић убио је Драгану (50) и Даницу (78).
Након тога одлучио је да пресуди себи. Пуцао је себи у главу. Два дана касније је преминуо и сахрањен је на гробљу у селу Рајковац.
Мотив највећег масакра у Србији није познат. Према причама које су се претходних година распредале по селу, до свађе је најпре дошло у кући, јер су Љубишу наводно укућани желели да избаце.
То је у разговору раније рекао Радоје Стекић, глава последње куће у коју је Љубиша, иначе његов брат од тетке, ушао. А када је ушао, овом човеку одузео је део њега.
- Све ми је црно, без имало белог. Јутро сване, очи виде дан, а мозак не региструје. Кажу ми: "Буди јак", а ја их питам како? Син ми је спавао на спрату, није ни чуо кад су му убили мајку. Да сам ја био ту, спречио бих га, а овако... Живим, а живота ми нема - рекао је тада Радоје.
Љубишу је тада описао као доброг човека ког су, како је тада рекао "изнервирали и пробудили зло у њему."
- Само, он је направио грешку, убијао је недужне људе. Хтели су да га избаце из куће, његова жена, мајка и син. А он је био наиван и све што је стекао, превео је на сина. Тукли су се и свађали целу ноћ, он није ни спавао и пред јутро је "пукао", ко зна да ли је он и спавао ту ноћ. Најавио је да ће их убити пре него што га избаце из куће - рекао је тада Радоје.
