"ПРЕТИ МИ, СУДИЈА" Дан који се дуго чекао! Месар и насмејани кољач први пут очи у очи - судија: Застрашујуће је...

Сви су били спремни за буран дан јер је, поред адвоката, на ред дошло и да сами оптужени испитују Срђана Лалића, познатијег као "насмејани кољач". Лалић је решио да за смањену казну сарађује са Тужилаштвом и исприча сва злодела групе чији је био део.

И почетак је био хаотичан. Након што је Лалићу питања постављао адвокат Бошко Милић, бранилац Александра Вучељића, за судску говорницу је кренуо Миљковић, али га је судија вратила јер први то право има Вељко Беливук. Беливук је изашао у судницу у пратњи шесторице стражара.

- Ја бих вас замолио да ја останем за крај. То је наша тактика одбране - рекао је Беливук.

За говорницу је изашао Марко Миљковић, али тек пошто су стражари вратили на клупу Беливука. Срђан Лалић је попио гутљај воде.

Миљковић: После оваквог вишесатне изјаве, имам и ја вишесатно испитивање, почећу редом.

Миљковић: Реци ми Лалићу, колико си Сопрана имао у телефону?

Лалић: Једног

Миљковић: Кратоса?

Лалић: Једног.

Миљковић: Када смо Вељко и ја оформили групу?

Лалић: Изјаснио сам се.

Миљковић: Пусти ти шта си се изјаснио, одговори ми на питање.

Лалић: Миљковићу..

Миљковић: Лошије чујем, немам слушалице, имам концепт питања, зашто је проблем да одговори, моја питања имају склад, нека Лалић одговорио мени, ја ћу све без обмане

Миљковић: Када смо Вељко и ја оформили групу?

Лалић: Оформили сте је нешто раније, али пуну форму је добила 2019.

Миљковић: Како се звала група?

Лалић: Из принципа

Миљковић: Лалићу, како си постао члан групе?

Лалић: Одговорио сам. На учтиву молбу ћу ти одговорити поново, понови питање

Миљковић: Како и када си постао члан групе?

Лалић: Добио сам налоге и примао ваша наређења.

Миљковић: То те нисам питао.

Лалић: То је мој одговор.

Миљковић: Јесу ли чланови групе ишли на утакмице? Замолио бих Лалића да буде гласнији, јуче је био гласан, данас шапуће. Да му се приближим?

Лалић: Слободно нека се приближи, ако има услова.

Миљковић: Ја имам.

Миљковић: Када сте приступили овој групи?

Лалић: Одговорио сам.

Миљковић: Када смо Вељко и ја организовали ову организовану криминалну групу?

Лалић: Нисам био на састанку када сте договорили.

Миљковић: Како се звала?

Лалић: Из принципа, ја сам суштински био члан криминалне групе.

Миљковић: Како смо те позвали, усмено, писмено?

Лалић: Усмено, вероватно.

Миљковић: Које године?

Лалић: Одговорио сам. Рекао сам да не знам тачан датум.

Миљковић: Ко те питао, ја или Вељко?

Лалић: Не могу да се сетим. Нисте ми послали допис мејлом, нити сте ме звали телефоном.

Миљковић: Појасни ми како смо те питали, хоћеш да уђеш у наш ОКГ?

Лалић: Сећам се разговора када си ми рекао да могу да користим ресурсе, те просторије, каква је ваша моћ.

Миљковић: Ресурси су просторије?

Лалић: Ја знам а ви? Подучите ме, вероватно сте школованији.

Миљковић: Који су Ваши мотиви да приступите?

Лалић: Углавном финансијски

Миљковић: Оних 15.000 евра што сте добили

Лалић: Не оно што сте лагали. Ти волиш да лажеш, то је твој модус операнди

Миљковић: Аха, значи ја сам лагао све што сам ти причао

Лалић: Све око новца си волео да лажеш

Судија: Јесте ли ви у завади са Миљковићем Лалићу?

Лалић: Не, никада.

Миљковић: Лалићу, знаш ли шта је члан 162?

Лалић: По члану 325 дужан сам да говорим о кривичним делима.

Миљковић: Да ли смо одржавали састанке и где?

Лалић: Углавном на стадиону, била је просторија са блиндираним вратима, има гарнитура, видео надзор. То је канцеларија у склопу бункера.

Миљковић: Ко је финансирао и поставио блиндирана врата?

Лалић: Ја сам организовао постављање, пронашао сам мајстора. Не сећам се тачног датума.

Миљковић: Месец, година?

Лалић: Сачекајте да одговорим, јел Вас не интересује?

Миљковић: Не, интересује ме.

Миљковић: Која је марка врата? Колико су коштала?

Лалић: Мислим да су коштала око 250 евра, кинеска блиндирана врата.

Миљковић: Шта обезбеђују?

Лалић: Јел ме питате о карактеристикама врата као средству извршења кривичног дела?

Миљковић: Пошто си ти стручњак за безбедност на стадиону, реци ми да ли кроз њих може да прође метак?

Лалић: Промашили сте, нисам ни вештак ни стручњак за материјале.

Миљковић: Па што смо их поставили. Ја да сам ти наложио рекао бих да поставис боља. Што си ми купио кинеска врата?

Лалић: Зато што сте толико пара дали. Мислим да је Вељко дао.

Миљковић: Да ли смо ми на тим састанцима констатовали да смо постали криминална група?

Лалић: Па ја нисам био на неком таквом састанку. Био сам на много састанака.

Миљковић: Наведи, датуме, године, ко је сазвао, ко је присуствовао, како смо сазнали. Ако не знаш кажи да не знаш.

Лалић: Ево наведи ти. Причали смо о убиствима, о дроги о старлетама које су долазиле код њега на стадион.

Миљковић: Ево наведи састанке за убиства

Лалић: Ево за убиство Горана Величковића. Ти си углавном причао

Миљковић: Буди гласнији, гласно си причао

Лалић: Молим Вас за реципроцитет

Судија: Не можете Миљковићу тако да му се обраћате, начин је мало застрашујући.

Миљковић: Моја питања су прецизна, гласно причам да ме сви чују. Он шапуће, нека јасније и гласније прича.

Миљковић: Шта сам ја Лалићу причао око Горана Величковића?

Лалић: Причао си да ћеш ти возилом затворити улаз са главног на земљани пут и да ћеш тако да ометеш да неко приђе.

Миљковић: Који је то био дан, датум?

Лалић: Не сећам се дана, датум је био 3. август.

Миљковић: Где сам то рекао?

Лалић: Рекао сам, у башти ресторана. Ту смо држали састанак. Ту су били Беливук, Дејан Тешић, Милош Будимир и ја.

Миљковић: Да ли смо на било ком састанку изгласали вође и чланове криминалне групе?

Лалић: Нисам био на конститутивној седници криминалне групе. Знам шта си причао.

Миљковић: Па рекао си да сам лагао.

Лалић: Углавном за новац. Зацрвениш се када лажеш.

Миљковић: Да ли сам ја икада рекао организована криминална група или си то прочитао у оптужници?

Лалић: Нисам сигуран, начин твог изражавања није био тако формалан. Био је више сиров и баналан.

Миљковић: Баналан? Да ли је то псеудоним који сам користио?

Лалић: Псеудоним? Да ли си знао за тај термин док ниси ушао у суднцу.

Миљковић: Има да одговориш на свако питање.

Лалић: Прети ми, судија.

Миљковић: Ти немој да одговориш ако се плашиш.

Миљковић: Јел Никола Спасојевић присуствовао тим састанцима? Криминалне или навијачке групе, када знаш који је од та два?

Лалић: Не знам, могуће. Знам да су навијачки када присуствују навијачи, симпатизери.

Миљковић: А како вас позивамо на састанке криминалне групе?

Лалић: Усмено или путем скаја.

Миљковић: Јел Бојан Хрватин присуствовао састанцима?

Лалић: Јесте, доста пута, мислим не навијачким.

Миљковић: Шта ће он тамо ако није позван од стране нас?

Лалић: Мало пре си питао на навијачким састанцима, рекао сам не.

Миљковић: Моје питање је јасно.

Лалић: Није, буди јасан и прецизан.

Миљковић: А састанцима организоване криминалне групе?

Лалић: Јесте, доста пута.

Миљковић: Када?

Лалић: Не знам, то ми је било битно тада.

Миљковић: Није ти битан састанак када се договарамо о убиствима?

Лалић: Јесте.

Миљковић: Јеси ли био на састанку на трим стази? Што га прећуткујеш?

Лалић: Мислим да јесам. Неколико пута сам на трим стази разговарао са Беливуком.

Миљковић: Када је био састанак на трим стази?

Лалић: Прво, рекао сам мислим. Ја и Вељко смо неколико пута разговарали, стварно не знам датуме.

Миљковић: Која је поента била? Јел везано за криминално дело?

Лалић: Поновите питање поштовани Миљковићу. Јесу ли сви састанци били везани за криминално дело? Изврћете моје речи и кршите члан 87 закона. Рекао сам да сам са Вељком вршио разговоре неколико пута.

Миљковић: Какве састанке?

Лалић: Константно изврћете, рекао сам да не знам да ли су то били састанци или неформални разговори. Ставио је тезу коју нисам изјавио.

Миљковићу: Прочитај Лалићу ЗКП.

Лалић: Ти ћеш да ми кажеш.

Миљковић: Како раздвајаш који је састанак у оквиру криминалне групе а који није?

Миљковић: Ти си стручњак за то, одговори.

Лалић: По темама, ако причамо о природи

Миљковић: О каквој природи?

Лалић: Кажем, на пример, ако причамо о општим темама то није састанак. Ово је вређање интелигенције.

Миљковић: Имао си Лалићу право на неометано излагање, сада одговарај.

Миљковић: Да ли сте некога врбовали да приступи нашој ОКГ?

Лалић: Нисам сигуран.

Миљковић: Да ли познајете Бориса Војиновића? Упознали смо га преко вас, шта то значи?

Лалић: Познајем, шта то значи?

Миљковић: Значи да сте га ви врбовали да дође. Како тврдите да је припадник ове криминалне групе, кад се учланио?

Лалић: Не знам када је ико добио чланску карту ове групе.

Судија: Зашто помињете чланску карту, када је ико добио Лалићу?

Миљковић: У праву сте судија.

Миљковић: Колико познајете Војиновића?

Лалић: Можда, три четири пет.

Миљковић: Да ли сте радили криминалне активности?

Лалић: Да, пратњу, отмицу, дрогу.

Миљковић. Ево ја ћу да прецизирам када, 2017. године, 2018. године. Да ли сте са њим 2018. године били негде у иностранству?

Лалић: Били смо у Чешкој, нисмо били заједно, проводили смо извесно време у Чешкој.

Миљковић: Збунио си се у лажи, немој да ти држим час српског. Где сте тамо живели?

Лалић: Нисмо заједно живели.

Миљковић: Зашто си се упутио у Чешку и које године?

Лалић: Из страха да бих могао да будем ухапшен после убиства на трамвајским шинама.

Миљковић: Ти си рекао да си поставио камере?

Лалић: Нисам, цитирај и реци ми страницу и дан.

Миљковић: Ево, на инсистрање сведока сарадника, страница 32. Јел ти требају слушалице, ја сам гласан за разлику од тебе. "Лоцирали смо његов пасат..."

Лалић: Морам и ја да пратим, нисам сигуран да не лаже.

Миљковић: Јел караван пасат био плаве боје?

Лалић: Јесте.

Миљковић: Рекао си да си поставио ГПС. Да ли се и даље налази на том возилу?

Лалић: Ако га неко није скинуо у протеклом периоду, могао би се и даље тамо налазити.

Миљковић: Ко зна да си га поставио?

Лалић: Ја, ти и Вељко. Информисао сам се код вас да ли сте га скинули.

Миљковић: Рекао си да си поставио и камеру у електро дозни милиметарског промера?

Лалић: Јесте, пробушио сам милиметарску рупу, програмирао и ангажовао човека да постави.

Миљковић: Касније ћемо се вратити на шине. Били сте у фудбалском клубу Рад?

Лалић: Био сам на Радовом стадиону, као посетилац на пример. Ишао сам на утакмице, и као навијач.

Миљковић: Зашто прећуткујете да сте навијач. Од малих ногу имате афинитет да будете навијач, од када почињете да растете, да тамо навијате, да тапшете?

Лалић: Од када прецизирајте.

Миљковић: Од петог разреда основне школе. Он овде покушава да се спрда са мном, зато га од петог разреда возам. Конкретно га питам, ал он покушава овде...

Лалић: Нека конкретно пита, од 18 или 19. година сам ишао на стадион. Био сам у групи Унитед форсе.

Миљковић: Како знате да то није била организована криминална група?

Лалић: Нисмо вршили кривична дела, можда је било...

Миљковић: Нисте продавали дрогу?

Лалић: Нисам, нити је вођство те групе сигурно.

Миљковић: Ко ти је био вођа?

Лалић: Та група није тако функционисала, није имала формалног вођу.

Миљковић: Кога сте слушали? Свакога? Нисам још Лалићу чуо за навијачку групу која нема вођу.

Лалић: Чуо си, чуо си.