ТАДИЋ ХТЕО ДА БУДЕ СВЕДОК САРАДНИК И ДА ПЕВА О БЕЛИВУКУ И МЕСАРУ: Да ли је он чистио доказе у корист Невоље?
У медијима се спекулисало да је управо Тадић потенцијални сведок-сарадник тужилаштва у поступку против Беливука
У Вишем суду у Београду данас је, због изостанка пуномоћника оштећених, за 20. октобар одложен почетак поновљеног суђења Миловану Тадићу Микси, због наношења тешких повреда Слободану Вукићу 2015. године испред ноћног клуба "Тилт" у Београду, од којих је преминуо у болници.
ПРЕМИНУО ОТАЦ ЗОРАНА МАРЈАНОВИЋА: Владимир није издржао
ХОРОР У КРУШЕВЦУ: Отац осумњичен да је извршио недозвољене полне радње над малолетном ћерком
УЖАС У МЛАДЕНОВЦУ: Ухапшен деда због сумње да је покушао да увуче девојчицу у кућу, мештани тврде да то није први пут
Тадић је иначе и један од ухапшених припадника криминалне групе Вељка Беливука званог Веља Невоља и бивши је вереник старлете осуђене за организовање међунардоне проституције Тијане Максимовић познатије као Тијана Ајфон, која је такође саслушана због веза са групом Веље Невоље.
У медијима се спекулисало да је управо Тадић потенцијални сведок-сарадник тужилаштва у поступку против Беливука, јер је исказивао жељу да каже све што зна о монструозним злочинима ове групе.
Тадић је првобитном пресудом Вишег суда био осуђен на пет и по година затвора, али је ту пресуду укинуо Апелациони суд и предмет вратио на поновно одлучивање.
Вељку Беливуку, као и припадницима његове групе неће се судити само за пет убистава, отмицу, силовање и недозвољено држање дроге и оружја, већ и за још најмање два убиства за која би требало да буде проширена истрага. Припадници ове групе и до сада су се налазили на оптуженичкој клупи, али су им пресуде укидане и враћане на поновно одлучивање, а једном су и ослобођени оптужби. Као навијачи, такође, били су осумњичени за низ кривичних дела.
Убиство Властимира Милошевића на трамвајским шинама у Улици краљице Марије (бивша 27.марта) у центру Београда, 30. јануара 2017. године, за које је Беливук био осумњичен, а потом волшебно ослобођен, преломни је моменат у успону криминалног клана чији чланови сада у затвору чекају суђење за низ злочина и монструозних убистава.
Тело Властимира Милошевића нађено је 30. јануара ујутру 2017. у рано јутро на трамвајским шинама. Убица је ушао у улаз зграде у којој је Милошевић становао и ту га је чекао. Кад се Милошевић појавио на вратима, на њега је испалио десет хитаца из "шкорпиона" с пригушивачем, од чега га је седам погодило у тело и један испод браде. Упркос томе, рањен је почео да трчи и побегао преко улице, али је услед крварења пао на трамвајске шине. Убица му је пришао и испалио још шест метака у главу.
Када се уверио да је Милошевић мртав, убица је побегао ка суседној улици где га је чекао аутомобил за бекство, тамнозелена "мазда". Неколико дана касније у београдском насељу Карабурма нађен је запаљени аутомобил за који се веровало да је возило које је одвезло убицу.
Недељу дана касније полиција је ухапсила Вељка Беливука због сумње да је починио тешко убиство Властимира Милошевића. Три месеца касније, као помагач у злочину ухапшен је и тада мало познати Марко Миљковић, данас јавности познатији као Беливукова "десна рука", под надимцима Звер и Месар. О трећем учеснику злочина, Мирку Којићу, није било ни речи све до подизања оптужнице.
Криминална каријера Веље Невоље је у то време била у великом успону. Годину дана раније убијен је Александар Станковић, познатији као Сале Мутави, Беливуков пријатељ и први човек навијачке групе "Јањичари". После његове смрти, позицију вође заузео је управо Беливук.
Током истраге је прикупљено више доказа против Беливука. Његов ДНК траг нађен је у запаљеној "мазди" којом је убица побегао с места злочина. Камере су снимиле убиство, а постојао је и сведок.
Већ током истраге ситуација је почела драстично да се мења - и то на боље за Беливука. Уместо као починилац убиства, оптужен је као помагач. Према оптужнци, Миљковић и Којић купили су возило коришћено приликом убиства, а Беливук је украо таблице са другог аутомобила и ставио их на купљени.
Тужилаштво је као доказ против тројице окривљених предложило многобројне сведоке, међу њима и једног очевица, затим снимке сигурносних камера које су забележиле убиство, као и Беливукове трагове ДНК на запаљеном аутомобилу. Тужилац Александар Исаиловић рекао је да су Беливук и убијени били у завади због послова око обезбеђења ноћних клубова.
Суђење је почело у децембру 2017. године и завршено је за шест месеци. Беливук је одбио да се брани на суду, кратко је рекао да није убио Милошевића, да не зна ништа о томе и да неће износити одбрану. На саслушању у полицији неколико месеци раније рекао је да не зна откуд његов ДНК у "мазди", као и да је у време убиства био код куће, у кревету. Миљковић, иначе кум убијеног Властимира Милошевића, бранио се ћутањем.
Сведоци су испричали да је Милошевић био у добрим односима са Беливуком до туче која се догодила на сплаву "Фристајлер", када је Милошевића претукло 15 мушкараца. Његова супруга је изјавила да га је Миљковић, његов кум и десна рука Веље Невоље, наговарао да се освети.
Прикупљени су и докази који су открили да је кум оптуженог Којића посредовао у куповини аутомобила коришћеног за убиство. Он је рекао да је Којић код њега дошао са Миљковићем и још једним младићем који је носио качкет и наочаре за вид и да су тражили возило из иностранства и без таблица.
До преокрета на суђењу дошло је када је судска вештакиња Милица Кецкаревић Марковић која је радила на најважнијим доказима против Беливука - траговима његове ДНК - на суђењу најпре рекла да су трагови несумњиво тачни. Вештакиња је тада тврдила да је на чаурама на месту злочина нађен траг непознате мушке особе, а да је ДНК Веље Невоље био на брави гепека "мазде".
У њеном коначном извештају, међутим, не спомиње се да је генетски материјал Беливука нађен и на капији зграде у којој је становао Милошевић, иако је то писало у кривичној пријави достављеној тужилаштву. После дугог испитивања она је признала да је реч о грешци у комуникацији између ње и полиције и да заправо на капији није нађен доказ који води до Беливука.
- Погрешно сам разумела и записала информације из полиције - објаснила је вештакиња.
Из њеног сведочења откривено је и да неки од прикупљених доказа нису могли да буду коришћени на суду пошто их је, наводно, контаминирао полицајац током увиђаја. Није, међутим, речено који је тачно доказ био у питању.
Браниоци су, наравно, уграбили прилику да додатно оспоре већ пољуљане доказе. Тврдили су да је Беливуков ДНК могао да на аутомобил буде пренет са неког другог места. Криминалистички техничар Александар Здравковић сведочио је како се узимају отисци прстију и ДНК материјал, али је и потврдио да је ова теорија одбране могућа. Здравковић је тврдио да је могуће да су поједини трагови пренети четкицом, пошто се она користе на више увиђаја. Ипак, на питање тужиоца да ли је икад радио на још неком случају у којем је Беливук окривљени, Здравковић је одговорио одрично.
Судија је у образложењу пресуде на крају рекла да је у овом случају "све остало на нивоу сумње".
- Постоји степен сумње да су окривљени на неки начин имали везе са овим кривичним делом, али то није довољно за осуђујућу пресуду за коју је потребно да постоји извесност - рекла је судија.
У образложењу је навела да је јасно да је "Беливук имао контакт са аутомобилом и да су друга двојица учествовала у његовој куповини, али да није доказано да су знали да ће ‘мазда’ бити коришћена приликом извршења кривичног дела".
И Беливук је ослобођен! Ослобађајућу пресуду у холу испред суднице Вишег суда у Београду одушевљено су прославили чланови породице Веље Невоље и његови пријатељи. Међу њима је било највише навијача. Новинари су међу њима препознали Милована Тадића, Бориса Карапанџића. Луку Медића, Александра Вучељића и Немању Срећковића.
Иначе незапосленог Беливука, на суђењу је бранио петочлани тим утицајних адвоката.
Беливук и 29 припадника његове групе оптужени су за убиства Александра Глигоријевића Пукија, Горана Величковића Гоксија, Лазара Вукићевића, Здравка Радојевића и Милана Љепоје које су искасапили у кући страве у Ритопеку, као и отмицу и силовање И. С. Истрага ће бити проширена и за убиства Горана Михајловића и Николе Митића, двојице младића који су се водили као нестали, али постоји сумња да су учествовали и у другим ликвидацијама.
