ТРАГЕДИЈА КОЈА ЈЕ ПОТРЕСЛА ЈУГОСЛАВИЈУ! Прича о младићу ког је прегазио воз с Томином плочом у руци
Скоро четири деценије касније...
Те давне 1984. године у свим кафанама слушао се Тома Здравковић и његове песме с новог албума "Дотак'о сам дно живота". Владала је помама за албумима, па се за примерак из свих крајева Србије ишло до Београда. Упутио се тог једног несрећног дана до престонице и младић из Сремске Митровице, након што су му у јединој локалној радњи рекли да плочу може купити само у Београду. И нашао је свој примерак, па се сретан упутио назад кући. Али је успут изгубио живот.
ЖИВОТИЊСКИ ПОРИВИ МАРЕТА МЕСАРА: Овако се обраћао Беливуку, освете смишљао у кафани
БАЗНА СТАНИЦА ОТКРИЛА ПОСЛЕДЊУ ЛОКАЦИЈУ ЂОКИЋА ИЗ АЛЕКСИНЦА: Полиција и Жандармерија у реону села Тешица
"МОРАО САМ ТО ДА УРАДИМ, НИСАМ МОГАО ДА ИЗДРЖИМ" Рођака убијеног открила нове детаље: Анчи поткрадао жртву
Стеван је 1984. године тек прошао полицијску обуку у Сремској Каменици. Имао је само 23 године када је кренуо у своје прве патроле, не слутећи да ће му већ тад, на почетку велике каријере, један случај обележити живот. Иако из истог места, младић са албумом и руци, и тек стасали полицајац "срели" су се тек кад је живот првом завршен, а другом почео.
Позив патроли је био јасан: морали су да се упуте ка Железничкој станици у Сремској Митровици. Младић је искочио из воза и погинуо. Стигавши тамо, Стеван је видео трагичан призор, мртвог момка, који на својим леђима у самртничком грчу "носи" сав терет воза који му је прекинуо живот.
Тик уз њега угледао је и кесу у којој се налазила најновија плоча Томе Здравковића. Вирио је назив албума "Дотак'о сам дно живота".
- Е, мучени дечаче, ти заиста јеси дотакао дно живота - изговорио је мој колега полицајац оно што смо сви помислили - прича Стеван.
Сви очевици имали су само једну причу: младић се успавао, није видео да је воз стигао у Сремску Митровицу, када је чуо пиштаљку кондуктера за полазак воза, скочио је уплашен и потрчао ка излазу, како не би отишао у Винковце.
- Викали су за њим "немој, дечко, не скачи" - али било је касно.
Следеће секунде чуо се болан врисак. Машиновођа је зауставио воз, али било је касно, воз га је већ подвукао под себе. Полицајац је морао рефлектором да тражи његово тело.
- Морали смо, наравно, проверити и све изјаве очевидаца, јер нисмо знали да ли сам скочио или га је неко гурнуо из воза. Занимало нас је и шта ће младић који је погинуо у Београду, није био студент. Врло брзо смо сазнали шта се десило. Знате, тада се сав провод сводио на неколико кафана и младеж се, углавном, забављала тако што су правили журке у кући. Дошли смо до сазнања о позадини која се крила иза те плоче Томе Здравковића у плавој кеси. Наиме, младић је спремао забаву, желео је да друштву пусти најновију Томину плочу, али су му локалној радњи рекли да примерак може наћи само у Београду - присећа се, сада пензионисани полицајац Стеван.
- Даљом истрагом утврдили смо да је сео на воз, отишао у Београд због албума, купио га и кренуо назад кући. Заиста се успавао и није видео да је воз стигао у Сремску Митровицу. Када је схватио шта се дешава, искочио је кроз воз, али у супротном смеру кретања воза, па га је он повукао за собом и прегазио. Није имао ни најмању шансу да преживи - додаје Стеван.
Филм "Тома" оживео је тај болан призор у Стевановој глави.
- Када сам сада, 37 година касније, у филму "Тома" чуо песму "Дотак'о сам дно живота", тај болан призор ми се исте секунде вратио у главу: младић беживотно лежи испод воза, а поред њега Томина плоча. Пратио ме тај призор сваког дана, али некако, као да је сад потпуно оживео. Никада то не могу заборавити.
