ЖЕНЕ УБИЦЕ У СРБИЈИ: После злочина нема кајања
Када већ одлуче да убију, жене у Србији се не колебају, што се види из тога где, када и на који начин то чине. За разлику од мушкараца, веома ретко дижу руку на себе након злочина, не кају се, немају грижу савести, сматрају да „другачије није могло”. Када убијају, мета су им друге жене, мушкарци с којима су блиске и деца коју су родиле
Жене у Србији нису серијске убице, каквих има у свету. Оне не дижу руку на непознатог човека, сестру, брата и мајку. Када убијају, мета су им друге жене, мушкарци с којима су блиске и деца коју су родиле. Међу њиховим жртвама, најбројнији су мужеви. Али и убиства која извршавају жене иду у корак с временом. Тако су, током само једног века, у криминолошки кроки жена убица ушле и наше високообразоване грађанке.
Зорана је САМА скупила новац и ОТПУТОВАЛА на ЛЕЧЕЊЕ у Јужну Кореју, ево шта јој предстоји
Број тзв. женских убистава у принципу стагнира, с нешто више од 300 случајева на годишњем нивоу, почев од 1918. године па све до последње деценије 20. века. Имали смо, иначе, континуирану релативно ниску стопу свих убистава у односу на Европу и свет, као и релативно високу стопу расветљавања – више од 90 одсто. Феноменологијом жена убица баве се различите науке и научне дисциплине. Отуда се зна да је током социјализма, услед нагле и убрзане индустријализације, стопа убистава чији су извршиоци жене у градовима преузела примат над сеоским срединама. Као и то да су тада на живот ближњих, љубавника, шефова или пријатеља, рачунајући и децу, насртале неписмене или полуписмене жене, док су оне са завршеном средњом школом заступљене у изразито малом проценту, као изузетак који потврђује правило.
АНЂЕЛА СЕ УБИЛА СКОКОМ СА НЕДОВРШЕНОГ ХОТЕЛА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ: Сада њена мама има ПОРУКУ за све вас!
С ратом, најмасовнијим и свепрожимајућим обликом насиља, рапидно скаче стопа убистава, али код убистава која извршавају жене јављају се новине. Пре свега, реч је о атаку на живот мајке или брата, иако на симболичном нивоу, док су сестре, према доступним подацима, и даље ван ове статистике. Такође, жене почињу да убијају и из користољубља, али и то веома ретко. Ово је последица разарања општег морала и стрмоглавог осиромашења друштва (које се деценијама кретало ка средње развијеном на глобалном нивоу), па је угрожена елементарна егзистенција породице, која, основано или не, слови за есенцију живота жене.
Цео текст прочитајте у новом Експресу!
