Александар Вучић у емисији Инсајдер Дебата опозицију ПОСТАВИО НА МЕСТО (ВИДЕО)

Представници опозиције и њени лидери, али и новинари опозиционих медија и разни аналитичари, данима унапред су коментарисали најављено гостовање председника Србије и лидера СНС код уреднице Инсајдера Бранкице Станковић. Од тога да ће председник Србије Александар Вучић бити разваљен, да ће га Бранкица Станковић "поставити на место", до тога да је то "последњи пут да ће Вучић пристати на неки интервју".

Важно обавештење за возаче у Србији! Ако телефонирате док возите платићете огромну казну

ЗАШТО НИКО НЕ КОНТРОЛИШЕ ШТА ЈЕДЕМО: Лабораторија отварана више пута, али до данас није прорадила!

И све то зато што опозицини лидери увек иду искључиво на сигуран терен, код оних новинара и уредника који су им наклоњени, док оне "неподобне" чак и не пуштају на конференције за новинаре. Да не подсећамо како је Вук Јеремић избацивао уредника листа Информер с конференције, или Саша Јанковић забрањивао питања. За разлику од њих, Александар Вучић увек понавља и показује да су сви медији добродошли, да нема забрањених питања, али да и њему нико не може да забрани да одговара. 

Уосталом, став лидера СНС је заправо еталон демократије. Сви имају право да питају и буди питани, али имају и обавезу да саслушају другу страну. 

Управо зато није ни чудило што је Вучић пристао да да интервју за Инсајдер, емисију која се према свакој власти односи исклучиво критички, а посебно према Александру Вучићу и Српској напредној странци. Јер, Вучић, познат као фајтер и борац, неко ко обожава да сучељава ставове, да износи чињенице и да истином разоружава противника, за разлику од "храбрих опозиционара", једва је дочекао да буде позван у Инсајдер, како би одговорио на сва најтежа питања. А било их је на претек. 

Станковићева је решетала Вучића, као да су јој питања састављали управо они који из дубине душе мрзе Вучића. Од прозивки сарадника, питања о породици, државној политици, пензионерима, животном стандарду, није било теме која није обухваћена. И, док су се малобројни надали да ће Александар Вучић проћи као бос по трњу, он је, како би данашње генерације рекле, издоминирао, одговорио на апослутно сва питања, а на крају интервјуа молио новинарку да постави још неко и понављао да је спреман да одговори на апсолутно све. 

Одговарајући новинарки, која је свој посао одрадила професионално, Вучић је заправо нокаутирао све оне опозицине лидерчиће који су очекивали да Бранкица Станковић обави њихов посао. Јеремић, Јанковић, Зоки бунда и њихови следбеници, реакцијама после емисије заправо то су и потврдили. Бљујући гнев на уредницу Инсајдера потврдили су да су заправо очекивали да Бранкица Станковић победи Вучића уместо њих. Да она обави оно што они не могу на изборима. Да она "елиминише" Вучића и устоличи њих. Што би наш народ рекао - Е па. дечаци, лако је туђим к.... глогиње млатити. 

И шта имамо као резултат. Имамо петодневну жалост у редовима мрзитеља, која ће, тако изгледа, доживети и 40 дана. Имамо уцвељене Јанковића, Јеремића, Живковића и осталу братију, који су хтели да се сакрију иза једне жене. Имамо њихове следбенике који кукају - могла је другачије да га пита, ма она то није сама спремала, знали смо да је намештено и слично. 

И имамо Вучића и цео СНС који ћуте. А зашто? Зато што је то за Вучића била још једна у низу свакодневних ствари које обавља, које су заправо много мање битне од свега онога што обавља за државу од јутра до мрака. Вучићу је тај интервју заправо био релаксација у односу на све тешко чиме се бави, од економије, до тешке дипломатије у суманутим временима сукоба између Истока и Запада који је попримио нове облике и размере.

За Вучића су тешка питања заправо била много лакша од свега онога чиме се свакодневно бави. Била су тешка, директна, али за Вучића много лакша од свега онога што велике силе свакодневно траже од нас. Јер у тим великим темама Вучић се супроставља и брани нашу државу. А кад су у питању новинарска питања и напади опозиције рецимо на његову породицу, Вучићу је увек лакше то, јер, породица ће разумети ако прими неки ударац ради свог посла, али Србија неће разумети ако страда зато што се он није супроставио моћнима. Зато Вучић и ћути. 

А са друге стране, мученици из опозиције, гневни што једна жена, уз дужно поштовање, није обавила "мушки посао" уместо њих, кукају као нарикаче, леже на поду и ваљају се. А нико им ни ружну реч није рекао. Ваљају се због сопствене немоћи. Због гнева на друге, а требало би да буду гневни и бесни искључиво на себе. Јер су такви какви су. Немоћни дечаци, који понекад глуме да су мусшарци. Али, зна се где је место глумцима, у позоришту, а не у политичком рингу. Зато, нека се ваљају и даље.