БОЛЕСТ која ће ПОБИТИ СРБЕ: Већ 470.000 грађана је оболело
Према речима стручњака до 2020. године депресија ће бити на другом месту болести код радно способног становништва
За мање од 24 сата у Врњачкој Бањи су се под још неразјашњеним околностима догодила два самоубиства. Хицем из пиштоља у главу самоубиство је у својој кући извршио Г.Т. (30), који је према незваничним сазњањима имао здравствених проблема и раније се лечио од депресије. Колико је депресија опака болест говоре подаци Светске здравствене организације који кажу да у нашој земљи тренутно 470.000 људи болује од неког вида депресије.
Према речима стручњака до 2020. године депресија ће бити на другом месту болести код радно способног становништва. Број менталних проблема се развија и расте , и то постају болести модерног доба.
Прича о Божи и Тини саблазнула РОДИТЕЉЕ! Устали против ПРИРУЧНИКА о заштити од сексуалног насиља!
За разлику од других обољења, о обољењима душе још увек се отворено не говори. Због тога се на жалост, дијагноза успоставља касно - у чак 35 одсто случајева чак десет година касније.
Планирали су ВЕНЧАЊЕ, а онда су доживели ШОК: Због ове ТАКСЕ млади одустају од БРАКА
Психотерапеут Зоран Миливојевић каже да депресија почиње онда када људи себе почињу да отписују, да се јавља у оним тренуцима када почињу да осећају самопрезир према себи и да условљавају свој осећај вредности, или осећај смисла живота.
- Људи често условљавају смисао живота мислима као што су "Мој живот има смисла само ако...", а ако се оно "само ако" не догоди они могу да оболе од депресије" - каже Миливојевић.
- Данас, како каже, медији и друштвене мреже имају велики утицај на развој овог осећаја и осећања. Млади људи гледају у медијима разне теме попут "Бићете лепи уколико урадите то и то". Уколико немају могућности да ураде препоручено, јавља се нагативизам и ствара се депресивна позиција - сматра Миливојевић.
Он напомиње и да велики број младих седи код куће, нема новца да изведе девојку на пиће, да купи аутобомил који види на телевизији, или да оде на неко путовање на коме је неки његов пријатељ са Фејсбука и да то ствара снажан осећај своје вредности, односно невредности. Млади, најчешће, тако упадају у круг депресивности, а а касније и депресије.
Недостатак животне енергије један је од главних узрочника ових болести. Људи морају да верују да будућност има смисла, како с радошћу ишли ка њој, ишчекујући је, каже наш саговорник.
Подела на мушко женске улоге у друштву може се огледати и на овај сегмет наших живота. Жене су емотивније, и код њих се депресивност лакше примети, оне се не стиде да заплачу или покажу своје емоције и то је главни разлог због кога се код њих депресија лакше дијагностификује. С друге стране, мушкарци, вековима васпитавани да треба да буду снажни, да не показују слабости, да крију емоције и не пуштају сузе, у тежем су положају. Они своје драме преживљавају унутар себе и због тога се депресија код њих касно открије, на жалост, понекад и прекасно.
- Наш колективни проблем је што људи овде мисле да је све безнадежно, да нема наде. Од 2000. године се смењују обрасци наде и разочарења и људи су изгубили наду да ће бити боље - каже Миливојевић.
