BOLEST koja će POBITI SRBE: Već 470.000 građana je obolelo
Prema rečima stručnjaka do 2020. godine depresija će biti na drugom mestu bolesti kod radno sposobnog stanovništva
Za manje od 24 sata u Vrnjačkoj Banji su se pod još nerazjašnjenim okolnostima dogodila dva samoubistva. Hicem iz pištolja u glavu samoubistvo je u svojoj kući izvršio G.T. (30), koji je prema nezvaničnim saznjanjima imao zdravstvenih problema i ranije se lečio od depresije. Koliko je depresija opaka bolest govore podaci Svetske zdravstvene organizacije koji kažu da u našoj zemlji trenutno 470.000 ljudi boluje od nekog vida depresije.
Prema rečima stručnjaka do 2020. godine depresija će biti na drugom mestu bolesti kod radno sposobnog stanovništva. Broj mentalnih problema se razvija i raste , i to postaju bolesti modernog doba.
Priča o Boži i Tini sablaznula RODITELJE! Ustali protiv PRIRUČNIKA o zaštiti od seksualnog nasilja!
Za razliku od drugih oboljenja, o oboljenjima duše još uvek se otvoreno ne govori. Zbog toga se na žalost, dijagnoza uspostavlja kasno - u čak 35 odsto slučajeva čak deset godina kasnije.
Planirali su VENČANJE, a onda su doživeli ŠOK: Zbog ove TAKSE mladi odustaju od BRAKA
Psihoterapeut Zoran Milivojević kaže da depresija počinje onda kada ljudi sebe počinju da otpisuju, da se javlja u onim trenucima kada počinju da osećaju samoprezir prema sebi i da uslovljavaju svoj osećaj vrednosti, ili osećaj smisla života.
- Ljudi često uslovljavaju smisao života mislima kao što su "Moj život ima smisla samo ako...", a ako se ono "samo ako" ne dogodi oni mogu da obole od depresije" - kaže Milivojević.
- Danas, kako kaže, mediji i društvene mreže imaju veliki uticaj na razvoj ovog osećaja i osećanja. Mladi ljudi gledaju u medijima razne teme poput "Bićete lepi ukoliko uradite to i to". Ukoliko nemaju mogućnosti da urade preporučeno, javlja se nagativizam i stvara se depresivna pozicija - smatra Milivojević.
On napominje i da veliki broj mladih sedi kod kuće, nema novca da izvede devojku na piće, da kupi autobomil koji vidi na televiziji, ili da ode na neko putovanje na kome je neki njegov prijatelj sa Fejsbuka i da to stvara snažan osećaj svoje vrednosti, odnosno nevrednosti. Mladi, najčešće, tako upadaju u krug depresivnosti, a a kasnije i depresije.
Nedostatak životne energije jedan je od glavnih uzročnika ovih bolesti. Ljudi moraju da veruju da budućnost ima smisla, kako s radošću išli ka njoj, iščekujući je, kaže naš sagovornik.
Podela na muško ženske uloge u društvu može se ogledati i na ovaj segmet naših života. Žene su emotivnije, i kod njih se depresivnost lakše primeti, one se ne stide da zaplaču ili pokažu svoje emocije i to je glavni razlog zbog koga se kod njih depresija lakše dijagnostifikuje. S druge strane, muškarci, vekovima vaspitavani da treba da budu snažni, da ne pokazuju slabosti, da kriju emocije i ne puštaju suze, u težem su položaju. Oni svoje drame preživljavaju unutar sebe i zbog toga se depresija kod njih kasno otkrije, na žalost, ponekad i prekasno.
- Naš kolektivni problem je što ljudi ovde misle da je sve beznadežno, da nema nade. Od 2000. godine se smenjuju obrasci nade i razočarenja i ljudi su izgubili nadu da će biti bolje - kaže Milivojević.
