Седница влада Србије и Словеније: Када смо преживели финале кошарке као пријатељи, и све остало ћемо

У Љубљани се данас одржава заједничка седница влада Србије и Словеније, на којој ће бити размотрене могућности за унапређење односа и примену споразума, укључујући споразум о сукцесији бивше Југославије из 2001. године.

Србија неће морати да призна Косово да би ушла у ЕУ

- Мислим да је недвосмислено рекао председник ЕП Тајани, а то је да Србија неће морати да призна независност Косова да би ушла у ЕУ. Чини ми се да је то јасна и недвосмислена порука - поручила је председница Владе Србије.

Више о томе читајте кликом ОВДЕ.

На питање да ли ће Србија од Словеније да потражује назад аутомобил Јосипа Броза Тита, премијерка је рекла да је то једно од отворених питања. 

- Србија би хтела аутомобиле назад, дала их је на позајмицу на пет година и има право на то! - истакла је премијерка Србије и нагласила да је сигурна да ћемо се око тог питања лако договорити.

Брнабићка се похвалила нивоом сарадње између наших министарстава и резултатима веома плодотворне седнице која је управо заршена.

- Наше пријатељство је веома важно, како за однос два народа, тако и за нашу земљу и процес евроинтеграција Србије. Када смо се видели на кошаркашком финалу у Истанбулу, рекла сам ако ово преживемо као пријатељи, све ћемо остало преживети - нашалила се Брнабићева и додала да поново честита на тим спортским резултатитма Словенији, када је била веома емотивна, али је ипак успела да издржи.

- Реформе су нам важне, искрено желимо да имплементирамо реформе, желимо да су оне праве и да резултирају бољим животом за наше људе, а отворена поглавља су индикатор нашег успеха - објаснила је она.

Јавности се прво обратио премијер Словеније Миро Церар, који је рекао да ће подржати европски курс Србије. Он је изјавио да је у парламентарну процедуру предат закон којим се проширују права грађана држава бивше СФРЈ.

- У Србији ради више од 1.500 предузећа која су у потпуном или делимичном власништву Словенаца и запошљавају 25.000 радника. Она је за Словенију друга најважнија дестинација за улагања и у Србији смо прешли милијарду евра инвестиција али јача и српске инвестиције у Словенији. Одржали смо веома конструктивниу дискусију на седници влада где је нагласак био на економској сарадњи - рекао је он.

Више о томе прочитајте ОВДЕ

Брнабићка се похвалила нивоом сарадње између наших министарстава и резултатима веома плодотворне седнице која је управо заршена.

Наша делегација домаћину Церару поклонила је графику српског манастира и ћилим Групе Етно-мрежа, док је председнику Словеније Боруту Пахору намењен пиростки ћилим.

Потписани су споразуми двеју влада о запошљавању српских држављана у Словенији; Меморандум о сарадњи у области безбедности и заштите на раду; План консултација МСП за ову годину и Писмо о намерама министарстава културе за улагање у филмску индустрију.

Споразуме су потписали Карл Ерјавец, Зоран Ђорђевић, Владан Вукосављевић и Вељко Одаловић.

Више о томе прочитајте ОВДЕ

На Браду је, након билатералног сусрета са премијером Словеније Миром Цераром, уписла да је прави пут за јачање пријатељства два народа узајамно разумевање и сарадња, отвореност и спремност за разговоре на све теме.

После седнице, у Привредној комори Словеније у Љубљани биће одржан Пословни форум Словенија - Србија, на којем ће учестовати и премијери две државе. Српску привредну делегацију предводиће председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж.

Почела је 4. заједничка седница Владе Србије и Владе Словеније, којом преседавању премијери две државе Ана Брнабић и Миро Церар.

Од српских министара седници присуствују министарка правде Нела Кубуровић, министрар просвете Младен Шарчевић, министар културе Владан Вукосављевић, министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић, министар привреде Бранислав Недимовић, министар за рад и запошљавање Зоран Ђорђевић, као министарке без портфеља Јадранка Јоксимовић и Славица Ђукић Дејановић.

Српска делегација стигла је око 9.30 сати на Брдо код Крања, где је премијерску Србије дочекао је њен словеначки колега Миро Церар.

Ресорни министри, међу којима су Бранко Рузић, Јадранка Јоксимовић, Славица Ђукић-Дејановић, Младен Сарчевић, Нела Кубуровић, Бранислав Недимовић, Зоран Ђорђевић и Владан Вукосављевић, такође имају више билатералних састанака са словеначким колегама. Остала министарства представљају државни секретари или помоћници министара, а међу њима је и државни секретар министарства спољних послова Вељко Одаловић. Након седнице две владе, планирано је потписивање неколико споразума о сарадњи.

Ово је четврта по реду заједничка седница влада Србије и Словеније. Прва је одржана 2013. године у Београду, а претходна 2015. на Брду код Крања.

Позивајући се на саопштење Канцеларије за сарадњу с медијима словеначке владе (УКОМ), СТА наводи да ће у фокусу заједничке седнице бити билатералне везе у пословању, култури, пољопривреди, шумарству, прехрамбеној индустрији, информационим технологијама, јавној управи, безбедности, социјалним питањима, правосуђу и миграцијама.

Брнабић ће, како најављује словеначка агенција, имати и билатералне разговоре са домаћином, премијером Миром Цераром, а обоје ће се обратити на пословном форуму у Привредној и индустријској комори (ГЗС), где се очекује присуство 170 директора из Словеније и Србије.

Предвиђено је, додаје СТА, да се Брнабић састане и са словеначким председником Борутом Пахором.

Посета премијерке Брнабић представља наставак редовног дијалога на високом нивоу, а овај четврти састанак два кабинета има за сврху унапређење сарадње и решавање отворених питања од 2013, саопштио је УКОМ, како преноси словеначка агенција.

СТА примећује да српска премијерка долази у прву радну посету Словенији након што је ту земљу посетила у септембру прошле године, када је тамо одржан Бледски стратешки форум.

Агенција напомиње да су пословне везе између две земље интензивне и разнолике, те да више од 1.500 словеначких компанија има подружнице у Србији.

Наводи и да је Србија друга највећа дестинација за словеначка директна страна улагања, која су крајем 2016. износила више од милијарду евра.

Године 2016, додаје словеначка агенција, билатерална трговинска размена достигла је 1,24 милијарде евра, што је рекордна вредност у протеклој деценији, док је у првих 10 месеци 2017. та размена износила 1,1 милијарду евра, забележевши пораст од 7,3 одсто на годишњем нивоу.

"Односи између Србије и Словеније су добри, али Словенија сматра нарочито важним примену и пуно поштовање споразума о сукцесији бивше Југославије", истиче СТА.

Позивајући се на саопштење Канцеларије за сарадњу с медијима словеначке владе, агенција наводи да је Србија важан партнер по том питању.

Словенија, додаје се, жели да убрза примену тог споразума, поготову реституцију словеначког културног наслеђа и архиве, као и повраћај актива словеначких компанија, а високо на листи је и подела имовине дипломатских мисија бивше Југославије међу државама наследницама.

СТА указује да је Словенија сачинила листу од 300 објеката културног наслеђа за које жели да јој се врате, а међу којима су и 18 оригиналних примерака словеначких филмова који се чувају у Београду, као и повеља Универзитета града Љубљане, који ће идуће године обележити стогодишњицу отварања.

Словеначка агенција наводи и да Словенија подржава приступање Србије ЕУ и да помаже у преговорима са ЕУ у оквиру билатералне техничке помоћи, такозваних твининг пројеката и других механизама.

Додаје да је словеначка заједница у Србији једна од највећих заједница у дијаспори у нашој земљи, са око 10.000 припадника који су организовани у 16 удружења.

Две земље добро сарађују и кад је о миграцијама реч, а словеначка полиција помаже у контроли српско-бугарске границе у складу са споразумом из 2016, наводи СТА, најављујући да ће словеначка министарка унутрашњих послова Весна ђеркеш Жнидар са српским колегом сутра разговарати о заједничким активностима на пољу миграција и борбе против тероризма.

Како је раније саопштено из Владе Србије, заједничка седница влада Србије и Словеније биће одржана на Брду код Крања, а биће разматрати заједнички пројекти, могућности за инвестиције, ситуација у региону, као и наставак дијалога око поделе имовине некадашње СФРЈ.