Црногорци отимају Острог од СПЦ

Група грађана Црне Горе, већином присталица канонски непризнате Црногорске православне цркве, покренула је иницијативу за укидање власништва Српске православне цркве "над црногорским манастирима и црквама".

Акција је оживела након што је рашчињени Мираш Дедеић на Божић поново затражио од државе да врати "отету црквену имовину". Покретачи, између осталог, наводе да је независну и међународно признату Краљевину Црну Гору 1918. године окупирала и анектирала Србија.

Црквеном имовином, чији је титулар Митрополија црногорско-приморска, бавиће се тужилаштво у Подгорици и то по тужби канонски непризнате ЦПЦ. Стево Вучинић, потпредседник ове организације, која је иначе основана на Цетињу у полицијској станици, поднео је више кривичних пријава због наводно незаконитог уписа црквене имовине на Српску православну цркву у Црној Гори. У тим папирима нашао се и манастир Острог, који је дуго на нишану малобројних присталица окупљених око Мираша Дедеића.

Упркос покушајима да путем друштвених мрежа и медијске кампање придобију наклоност грађана, у томе немају нимало успеха. Последње истраживање ЦЕДЕМ-а, пре неколико дана, показало је да Црногорци имају најмање поверења у ту дружину - свега 18,6 одсто.

Упркос занемарљивој подршци међу црногорским верницима, група Мираша Дедеића редовно испоставља захтеве за црквену имовину. Већ годинама заступају тезу да је ЦПЦ једини легитимни наследник црквене духовности и да би она требало да буде титулар свих храмова и црквених добара. Посебно су им привлачни најпоштованији манастири, какав је Цетињски манастир или Острог.

Дедеићеве присталице су пре неколико година лансирале тезу да се у манастир посвећен Светом Василију Острошком, недалеко од Никшића, од ходочасника и приложника годишње слије око 50 милиона евра, што је више пута демантовано из Митрополије црногорско-приморске. Без обзира на пренадуване износе, несумњиво је да је уместо бриге о духовности новац најважнији покретач иницијативе за трансфер својине над црквеном имовином.

Непризната ЦПЦ "нишани" и богомоље у које се слива много мањи износ од добровољних прилога. Разлог за то је мањак богослужбених објеката у Црној Гори. Ова верска заједница, коју хришћански свет не признаје, делује у свега неколико објеката у неким од већих црногорских градова - Цетињу, Котору, Даниловграду...