ЂИЛАСОВЦИ ИСТРАЈНИ НА ЗАДАТКУ САТАНИЗАЦИЈЕ СРБА! Укључили се у ХАЈКУ око Сребренице, доследно ПРОТИВ СОПСТВЕНОГ НАРОДА

Од бројних ревизионистичких историјских идеја ових месеци доминира она о наводном геноциду у Сребреници којом се наш народ покушава сатанизовати пред целим светом. 

Перфидни и дугорочни циљ приче о Сребреници и резолуције која се покушава прогурати у ГС УН је тај да се наметне представа о Републици Српској као геноцидној творевини, а како таква творевина не би требала постојати, њу самим тим треба уставно дезавуисати на неки безлични део будуће модификоване босанске државности. 

У томе настојању су се удружили сви анти-српски центри моћи од Загреба преко Сарајева и Подгорице до Тиране. Њихове владе, додатно притиснуте "добронамерним саветима" западних партнера, и вођене једном Немачком, одговорном за холокауст, на силу покушавају наметнути жиг геноцидности народу чије су слободарске традиције без премца на овом простору. 

Ипак, треба рећи да нас са тих адреса већ годинама не чуде слични покушаји и да смо навикли бити у одбрамбеном ставу према њиховим бескрајним и бесмисленим нападима. 

Али оно што представља историјски апсурд првог реда јесте укључивање опозиционих политичких фактора из Београда у невиђену хајку против сопственог народа и државе. 

Мало је оних часних међу ђиласовцима који према питању Сребренице имају другачији поглед од своје централе у Бриселу. Како би и имали када сами врх њихових политичких партија заступа крајње анти-српске идеје, доследно у свим својим медијским наступима. 

Тако је Драган Ђилас упитан да каже нешто о Сребреници саопштио: 

- Знамо за злочин. Једни извори кажу 4.000, друг кажу 8.000 људи. Осим за те јадне људе ти бројеви су страшни. Ја нисам правник. Али Међународни суд правде, као што пише у тој декларацији, донео је пресуду о томе и ми више о томе немамо потребе да причамо - речи су Драгана Ђиласа.

Одлуке судова који су установљени да би правдали западне интересе тобожњим "међународним и ратним правом" за овог политичара у покушају релевантне су када сатанизују његов народ. 

Од Драгановог става не одступа ни самозвани политичар и вечни студент Радомир Лазовић који је о Сребреници казао:

- Наша Скупштина се изјаснила о томе 2010. године. Ја бих очекивао да то знате, немамо ми шта да се изјашњавамо о геноциду.

Првакиња бесмислених штрајкова у Србији Мариника Тепих поновила је као папагај:

- Ви се фрљате нечим што је толико тешка и озбиља ствар као што је геноцид, а нисте у стању да се суочите са њим, и да препознате да геноцид није питање броја, да ли је жртава било 100 или 100.000, него је питање намере.

С правом се након овога поставља питање како ови људи уопште умишљају да дођу на власт и управљају земљом, када нису у стању да разумеју њене виталне националне интересе, као што је очување Републике Српске. 

Толика вековна борба нашег народа преко Дрине да добије неки облик српске државности и толико проливене крви, за Ђиласа, Маринику и самозванца у политици и највећег политичког промашаја у историји Лазовића, не представља ништа. Сву ту патњу српских генерација они су заборавили да би их неко из Брисела потапшао по рамену. 

Зато то народ разуме и враћа им бескрајним изборним поразима. 

Извор: Србија Данас