Досовци именовали судије и тужиоце као партијске намештенике?!

А, онда је стигао ДОС. Под директивама споља, незајажљиви апетити неспособних и неуких револуционара – дошли су до пуног изражаја: За избор судије и тужиоца више није била мера најбољих и најспособнијих, већ снисходљивих и нестручних. Јер, они су најпослушнији. Раде, а не питају зашто баш тако раде...

Српско правосуђе скоро две деценије плута у својим недореченостима и наметнутим правилима због којих је изгубило у доброј мери професионалност, непристрасност, а посебно стручност, пише портал Ембарго.

То што је правосуђе деценијама оптуживано  да је “слушкиња политике” је последица свега онога што се дешавало од средине деведесетих година прошлога века, када су поједине судије отворено почеле да се мешају у политику! Јавно изношење  личних вредносних судова који су имали итекако великог одјека у српксој опозиционој јавности био је први сигнал да се наше правосуђе квари и пуца по свим шавовима. Држава је била  неспремна да овакво понашање судија и других радника у правосуђу на адекватан начин санкционише, те је тиме широм отворила врата за онај пресудни спољни утицај, који је ову грану власти у држави учинио – онаквом каква је данас! Траљавом, порозном и неспособном да се одупре унутрашњим и спољним притисцима.

Многи ће сада отворено рећи, како није проблем спрског правосуђа у невладином сектору у коме скоро две деценије активно делују судије, тужиоци и сво друго особље из нашег правосуђа!? Да није правосуђе учинило немоћним и неспремним да одоли “ изазовима модерног доба” , чак ни тај фамозни спољни утицај кроз разна удружења и организације правника, већ да је проблем много дубљи и шири од било чије политичке опције, па и оне владајуће…

– Правосуђе није почело да тоне само због директног уплитања судија и тужиоца у политику, нити због спољнег фактора са запада, већ понајвише због материјалног момента – тврде неки познати српски адвокати.

– Запослени у правосуђу, сви до једног, морају зарађивати тачно толико, да се могу одупрети многобројним и веома честим “непристојним понудама” њихових клијената, односно странака у било којем судском поступку!? Ако држава не може да обезбеди то, онда смо сви у великом проблему, јер само материјално обезбеђен човек је способан човек који одолева поменутим изазовима…

У разговору са познатим бившим судијама из београдске Палате Правде, као један од најбитнијих разлога “пропасти српског правосуђа” и губљења поверења огромне већине грађана – осим наравно фамозног спољнег западног фактора ( који на овим просторима остварују своје глобалне интересе) – наводе такође тај материјални моменат. Али, не као појединачни случај свакога запосленог, него као скандалозни потез ДОС-оваца, скоро одмах по преузимању власти у Србији: А то је, одузимање касе судовима чиме су изгубили можда и најбитнији предуслов своје самосталности и непристрасности. Досманлије су учиниле судове материјално зависним од осталих сегмената друштва, што до тада није био случај:

– Ни најобичнија набавка рисова папира за куцање, или боје за штампаче није се више могла самосталности обавити, без одобрења неких других државних инстанци – тврде бивше судије. – Е, то је један од главних разлога због чега смо “ођедном” остали на маргинама друштвених збивања… Руку под руку са тим, почела су и партијска кадрирања у коме су критеријуми за избор или унапређење судија падали толико ниско – да је просто срамота о томе јавно причати…

И познати београдски адвокат Драгош Кукањац као основни проблем правосуђа види у критеријумима за избор у правосуђу:

– Главни проблем су недефинисани критеријуми избора, укључујући и органе који су надлежни за избор, што ће бити промењено у догледној будућности  имајући у виду  примедбе и ставове Венецијанске комисије… У вези начина избора носилаца функција и органа  који бирају Високи савет судства, Веће тужилаца… Није још увек обезбеђења независност у изборима, нити се на прави начин вреднују резултати рада!? У време кад су све судије биле чланови Савеза комуниста морао си да будеш најбољи у општинском суду да би прешао у Окружни суд! Што сада није случај?

Мрежа судова је тако постављена да се у пракси сусрећемо веома често са неуједначеном судском праксом, па имамо различите одлуке у истоветној правној ствари, чак и од истог Апелационог суда…Последице недефинисаног партијског избора из  су и данас итекако видљиви! Треба организовати непристрасна и независна тела за избор судија. Такође, тужилачка истрага није дала очекиване резултате, јер је уведена и дочекана неспремно и неприпремљено, те многи предмети пропадају још у тој фази!? Нејасна је и позиција Уставног суда. Верујем да је уведена само формално, само због омогућавања вођења спора пред Стразбуром…