Dosovci imenovali sudije i tužioce kao partijske nameštenike?!

A, onda je stigao DOS. Pod direktivama spolja, nezajažljivi apetiti nesposobnih i neukih revolucionara – došli su do punog izražaja: Za izbor sudije i tužioca više nije bila mera najboljih i najsposobnijih, već snishodljivih i nestručnih. Jer, oni su najposlušniji. Rade, a ne pitaju zašto baš tako rade...

Srpsko pravosuđe skoro dve decenije pluta u svojim nedorečenostima i nametnutim pravilima zbog kojih je izgubilo u dobroj meri profesionalnost, nepristrasnost, a posebno stručnost, piše portal Embargo.

To što je pravosuđe decenijama optuživano  da je “sluškinja politike” je posledica svega onoga što se dešavalo od sredine devedesetih godina prošloga veka, kada su pojedine sudije otvoreno počele da se mešaju u politiku! Javno iznošenje  ličnih vrednosnih sudova koji su imali itekako velikog odjeka u srpksoj opozicionoj javnosti bio je prvi signal da se naše pravosuđe kvari i puca po svim šavovima. Država je bila  nespremna da ovakvo ponašanje sudija i drugih radnika u pravosuđu na adekvatan način sankcioniše, te je time širom otvorila vrata za onaj presudni spoljni uticaj, koji je ovu granu vlasti u državi učinio – onakvom kakva je danas! Traljavom, poroznom i nesposobnom da se odupre unutrašnjim i spoljnim pritiscima.

Mnogi će sada otvoreno reći, kako nije problem sprskog pravosuđa u nevladinom sektoru u kome skoro dve decenije aktivno deluju sudije, tužioci i svo drugo osoblje iz našeg pravosuđa!? Da nije pravosuđe učinilo nemoćnim i nespremnim da odoli “ izazovima modernog doba” , čak ni taj famozni spoljni uticaj kroz razna udruženja i organizacije pravnika, već da je problem mnogo dublji i širi od bilo čije političke opcije, pa i one vladajuće…

– Pravosuđe nije počelo da tone samo zbog direktnog uplitanja sudija i tužioca u politiku, niti zbog spoljneg faktora sa zapada, već ponajviše zbog materijalnog momenta – tvrde neki poznati srpski advokati.

– Zaposleni u pravosuđu, svi do jednog, moraju zarađivati tačno toliko, da se mogu odupreti mnogobrojnim i veoma čestim “nepristojnim ponudama” njihovih klijenata, odnosno stranaka u bilo kojem sudskom postupku!? Ako država ne može da obezbedi to, onda smo svi u velikom problemu, jer samo materijalno obezbeđen čovek je sposoban čovek koji odoleva pomenutim izazovima…

U razgovoru sa poznatim bivšim sudijama iz beogradske Palate Pravde, kao jedan od najbitnijih razloga “propasti srpskog pravosuđa” i gubljenja poverenja ogromne većine građana – osim naravno famoznog spoljneg zapadnog faktora ( koji na ovim prostorima ostvaruju svoje globalne interese) – navode takođe taj materijalni momenat. Ali, ne kao pojedinačni slučaj svakoga zaposlenog, nego kao skandalozni potez DOS-ovaca, skoro odmah po preuzimanju vlasti u Srbiji: A to je, oduzimanje kase sudovima čime su izgubili možda i najbitniji preduslov svoje samostalnosti i nepristrasnosti. Dosmanlije su učinile sudove materijalno zavisnim od ostalih segmenata društva, što do tada nije bio slučaj:

– Ni najobičnija nabavka risova papira za kucanje, ili boje za štampače nije se više mogla samostalnosti obaviti, bez odobrenja nekih drugih državnih instanci – tvrde bivše sudije. – E, to je jedan od glavnih razloga zbog čega smo “odjednom” ostali na marginama društvenih zbivanja… Ruku pod ruku sa tim, počela su i partijska kadriranja u kome su kriterijumi za izbor ili unapređenje sudija padali toliko nisko – da je prosto sramota o tome javno pričati…

I poznati beogradski advokat Dragoš Kukanjac kao osnovni problem pravosuđa vidi u kriterijumima za izbor u pravosuđu:

– Glavni problem su nedefinisani kriterijumi izbora, uključujući i organe koji su nadležni za izbor, što će biti promenjeno u doglednoj budućnosti  imajući u vidu  primedbe i stavove Venecijanske komisije… U vezi načina izbora nosilaca funkcija i organa  koji biraju Visoki savet sudstva, Veće tužilaca… Nije još uvek obezbeđenja nezavisnost u izborima, niti se na pravi način vrednuju rezultati rada!? U vreme kad su sve sudije bile članovi Saveza komunista morao si da budeš najbolji u opštinskom sudu da bi prešao u Okružni sud! Što sada nije slučaj?

Mreža sudova je tako postavljena da se u praksi susrećemo veoma često sa neujednačenom sudskom praksom, pa imamo različite odluke u istovetnoj pravnoj stvari, čak i od istog Apelacionog suda…Posledice nedefinisanog partijskog izbora iz  su i danas itekako vidljivi! Treba organizovati nepristrasna i nezavisna tela za izbor sudija. Takođe, tužilačka istraga nije dala očekivane rezultate, jer je uvedena i dočekana nespremno i nepripremljeno, te mnogi predmeti propadaju još u toj fazi!? Nejasna je i pozicija Ustavnog suda. Verujem da je uvedena samo formalno, samo zbog omogućavanja vođenja spora pred Strazburom…