ДВОСТРУКИ АРШИНИ: Хрватски министар извлачио МИЛИОНЕ ЕВРА из Србије преко фирме која још послује, а Србима не дају у Загреб

Влада Србије донела је реципрочну одлуку да хрватски министар одбране Дамир Крстичевић није добродошао у нашу земљу. Из Хрватске су одмах кренули да се жале, сматрајући однос Србије према њиховој земљи неправедним. Међутим, мало је познао да је Крстичевић био директор фирме која послује у Србији и остварује вишемилионске приходе са само десетак запослених.

Дамир Крстичевић, хрватски министар одбране, није добродошао у Србију, одлука је владе у Београду којом је одговорено на претходно отказивање гостопримства Александру Вулину од стране власти у Загребу.

Хрватска јавност одмах је реципрочне потезе Србије оценила неоснованим и неправедним, називајући их неком врстом санкција.

Јавност у обе земље није упозната са чињеницом да фирма “КИНГ ИЦТ”, на чијем је челу био Крстичевић, послује у Србији. Предузеће се бави пословно-информатичким услугама и остварује вишемилионски годишњи профит са само десетак запослених.

БЕЗ РЕЧИ: Председница Хртватске одбила да коментарише одлуку Србије о Крстичевићу

Процена је да фирма “КИНГ ИЦТ” послује од 2007. године, а само 2015. године је пријавила приход од 309.747.000 динара, што је преко 2,5 милиона евра, док је 2016. године зарадила 224.007.000 динара, односно око 1,9 милиона евра!

Према подацима АПР, директор КИНГ ИЦТ у Србији је Динко Делаш, са хрватским пасошем.

Ово је само један од бројних случајева, где фирме у власништву држављана Хрватске несметано послују у Србији, док се на другој страни, свако улагање наших сународника у суседној земљи саботира и онемогућује на најподлији могући начин.

По аташеу НДХ ће назвати парк усред Загреба! Србомржња се наставља! (ФОТО)

Поставља се питање о каквој то неправди причају Хрвати и какве би заправо требало да буду реципрочне мере Србије. Хрватске фирме увелико извлаче профит из наше земље, а српским привредницима онемогућен је сваки покушај улагања у суседну државу.

У Србији тренутно послује 200 хрватских компанија и наша земља је за ту суседну државу четврти пословни партнер. Тако, између осталих, у Србији послују хрватске компаније „Агокор”, „Атлантик група”, „Нексе група”, „Виндија”, „Лакталис група”, МИНДИВ, „Подравка”, „Лура”, „Магма”, „Певец”, „Нашице цемент”, „М профил” и друге.

По подацима Републичког завода за статистику, током прошле године робна размена између Србије и Хрватске била је нешто више од милијарду евра. С друге стране, по подацима Народне банке Србије, хрватска предузећа су од 2010. до септембра прошле године у Србију уложила 197,4 милиона евра.

Док хрватске компаније без проблема и без додатних оптерећења улажу у Србију, то се не може рећи за српске фирме. Када се говори о улагању српских компанија, она су чак 35 пута мања од онога што су привредници Хрватске купили у Србији.

Можда би реципрочне мере и у привредној сфери научиле Загреб памети, а нама омогућиле да одбранимо наше позиције.