ЕГИПАТСКИ МЕДИЈИ О ПРЕДСЕДНИКУ СРБИЈЕ: Вучић ће у дводневној посети потписати 10 СПОРАЗУМА - Пријатељство две земље дуго 116 година

Поменути медиј пише да су српско-египатски односи, дуги 116 година, подстакли јединствену историјску везу између два народа.

Амбасадор Србије у Египту Мирослав Шестовић је, у изјави за Ахрам онлајн, рекао да је предстојећа посета председника Србије Александра Вучића Египту 13. јула организована да би се преточило билатерално стратешко партнерство које је раније прогласио председник Абдел Фатах Ел Сиси у Србији јула 2022. у сферу привреде.

Потписивање билатералног споразума о слободној трговини (ФТА), заједно са још девет споразума из различитих области сарадње, биће врхунац посете.

Билатерални односи двеју земаља добро су координисани у мултилатералним међународним оквирима и представљају аутентично проширење историјске улоге на међународном плану у успостављању и вођењу Покрета несврстаних, што се позитивно одражава на јачање свих области.

Споразум о слободној трговини је постављен за успостављање нове парадигме у билатералној економској сарадњи која ће ослободити пун потенцијал наших економија, служећи интересима обе земље, рекао је Шестовић.

- Не мање важно је то што ће посета реафирмисати чињеницу да су пријатељства заснована на међусобном поштовању од ванвременске вредности. Исто тако, односи између држава засновани на принципима садржаним у Повељи УН и међународном праву, као што су једнакост, немешање, мирно решавање сукоба, поштовање територијалног интегритета и суверенитета, као што је случај са Египтом и Србијом, истрајаће пред свим изазовима и кризама - додао је Шестовић.

Са своје стране, Драган Бисенић, бивши амбасадор Србије у Каиру, описао је Египат као драгуљ у круни српске дипломатије.

Србија је далеке 1908. године отворила своје прво дипломатско и трговачко представништво на тргу Кедиве Исмаил, данас Тргу Тахрир. Од тада се континуирано развија сарадња и пријатељство између две земље, додао је он.

- Посета председника Србије је прва Египту после великих промена 2013. године и пуне трансформације новог Египта. Подсетимо се да је Србија била једина европска земља која је одмах подржала 'Мапу пута' 2013. године, која је обележила пут новог Египта - приметио је Бисенић.

Реч је о узвратној посети председника Сисија Србији пре две године, првој посети египатског председника Београду после 1987. године, објаснио је он.

Ова посета председника Србије биће његова прва посета једној афричкој земљи у оквиру нове стратегије присуства Србије у Африци коју је недавно најавио, навео је Бисенић.

Полазећи од Каира, видимо посебан положај који Египат има на раскрсници путева Европе, Азије и Африке, истовремено остварујући бројне могућности заједничког деловања, као што су то чинили Београд и Каиро у историји која се може наставити, рекао је он.

- Обе земље се суочавају са новим околностима и сложеним изазовима у свету, а заједничко обема државама је да спроводе и воде сопствену независну политику, што је наше обележје - рекао је Бисенић.

Јаке везе

Ел-Сисијева посета Србији и квалитативни скок до којег је довела у обиму политичке координације, економске и културне сарадње ојачали су везе између две земље.

Вучић је Ел-Сисија одликовао Орденом Републике Србије. Обе земље су одржавале односе који су успостављени између египатског хедива и Краљевине Србије од 1908. године.

Египатско-српски односи су такође били сведоци невиђеног просперитета током педесетих и шездесетих година, ере Покрета несврстаних и пратећих блиских веза између египатског лидера Гамала Абдел-Насера ​​и југословенског лидера Јосипа Броза Тита.

Недавно је дошло до све веће заједничке координације у мултилатералним организацијама и форумима и на међународном и регионалном нивоу, укључујући економске и хуманитарне последице израелског рата на Газу, уважавање Србије за кључну улогу Египта у региону Блиског истока, и напоре Египта да постигне прекид ватре.

Обе земље су истакле неопходност заустављања текућег рата у Гази, као и консултација о развоју политичке ситуације на Западном Балкану и напорима међународне заједнице да се постигне стабилност.

Каиро и Београд желе да унапреде сарадњу у различитим областима, укључујући односе војне сарадње, и да подрже номинације две земље за међународне позиције.

Обећавајућа економска сарадња

Египат и Србија су веома заинтересовани за ревитализацију економских односа и кретање извоза како би се повећале стопе трговинске размене. Обим трговинске размене у 2022. години достигао је 113,59 милиона долара, у поређењу са око 79,74 милиона долара током 2021. године, што је повећање од 42,5 одсто.

Међу најзначајнијим египатским извозом у Србију су сушени пасуљ, свеже поморанџе, памучни конац, биљке и њихови делови, даске и чаршаве, док се из Србије највише увози семе жутог кукуруза, сецкани дуван, букова дрва, трактори, папир и картон, протеински материјали и пнеуматске спољне гуме.

Српско тржиште се сматра чвориштем за египатски извоз за приступ тржиштима земаља источне и јужне Европе. Штавише, постоји велика прилика да се повећа извоз Египта у Србију, посебно петрохемијских производа, медицинских препарата, соли, полиетилена, грађевинског материјала, инжењерске робе.

Египат настоји да увози и пшеницу и житарице, пошто је квалитет српске пшенице добро познат, а две земље раде на унапређењу сарадње у областима развоја малих и средњих предузећа, индустријског оспособљавања и успостављања логистичких подручја.

Културна и туристичка сарадња

Египат и Србија велику пажњу поклањају унапређењу културне и туристичке сарадње, јер је Египат друга најпопуларнија дестинација за Србе после Грчке. Шарм ел Шеик је постао омиљен међу Србима.

Постоје и споразуми о братимљењу између египатских и српских градова, као што су српски град Ниш и египатски град Шарм ел Шеик, и између града Дахаба на Јужном Синају и града Јагодине у Србији.

Поред тога, директни летови саобраћају између Шарм Ел-Шеика и градова Ниша и Београда, слично линији Београд-Хургада, ради стимулисања туризма.

Културна размена је такође ојачала египатско културно присуство у Србији. На српски језик преведена су многа египатска књижевна дела, од којих су најистакнутији романи „Дани“ и „Молитва вијуга“ Тахе Хусеина, „ΑΙ-Харафиш“ Нагиба Махфуза и „Тачка светлости“ и "Моја тетка Сафија и манастир" Бахаа Тахера, између многих других египатских књижевних дела.

Штавише, Египат је учествовао на бројним српским културним манифестацијама, углавном учешћем Египта као почасног госта на Међународном сајму књига у Београду.

Најновије активности су „Дани српске културе у Египту“, који се одржавају под покровитељством египатског Министарства културе и његовог српског колеге, поводом 116. годишњице дипломатских односа две земље.