Европској унији потребна нова стратегија за Западни Балкан
Европској унији потребна је нова стратегија за Западни Балкан, указују Бечки економски институт (WIIW) и Фондација Бертелсман, уочи Самита ЕУ-Западни Балкан у Словенији.
Челници ЕУ окупиће се у Словенији 6. октобра, а "у торби" ће имати девет милијарди евра тежак економски и инвестициони план, који треба да привуче приватне инвестиције у вредности од више милијарди, наводи се у саопштењу.
ПУТИН ИМА НОВИ ПЛАН ЗА СРБИЈУ И БАЛКАН: Београд и Бањалука у врху приоритета Москве, Приштини већ послато упозорење
"ЕУ ДА СЕ ПРОШИРИ НА ЗАПАДНИ БАЛКАН ДО 2030" Снажан притисак на Брисел, државе чланице ЗАПРЕПАШЋЕНЕ предлогом
"СРБИЈА МОЖЕ ОЧЕКИВАТИ ЈОШ ИЗНЕНАЂЕЊА ИЗ ПРИШТИНЕ!" Ескобар најавио нове провокације лажне државе
"То је оптимистички. Обећани економски пакет неће много променити на лошој економској ситуацији на Балкану, већ ће донети ''још истог''", оценио је Ричард Гривесон, коаутор студије фондације "Бертелсман".
Директор WIIW-a рекао је да колико додатна средства и план екологизације и дигитализације балканских привреда треба подржати, толико су они у прошлости слабо функционисали.
"Досадашња стратегија ЕУ форсирања регионалне економске интеграције у циљу подстицања процеса економског пристизања и решавања конфликата није била успешна", оцењује Штефани Вајнс, експерткиња за питања ЕУ у Фондацији Бертелсман у Бриселу.
Према њеним речима, ако ЕУ стварно жели снажније да интегрише Западни Балкан онда мора више да размишља о кључној земљи у региону - Србији.
"Подршка чланству у ЕУ је тамо значајно нижа него у другим земљама. На крају ће ЕУ морати да донесе једноставну геополитичку одлуку - жели ли заиста интегрисати Западни Балкан, или га и даље имати као спорну зону пред кућним прагом, у којем утицај шире и Русија и Кина", упозорила је Вајс.
Студија показује да земље региона економски далеко заостају за чланицама ЕУ.
Констатује се да наслеђе ратова у бившој Југославији и даље оптерећује односе међу земљама.
"Србија је економски и политички ''teškaš'' у региону и с тим у вези игра кључну улогу", подвлачи Гривесон.
Подсећају да су током 2000-тих билатерални економски споразуми склопљени између земаља Западног Балкана имали благо позитивни ефекат - извоз у региону је порастао за око 14 одсто.
Касније учешће у ЦЕФТА, које је од 2007. заменило билатералне споразуме, повећало је извоз у региону за 38 одсто.
Ако се изузме Србија, која своју спољну трговину обавље пре свега са ЕУ, у оба случај раст је био чак и 70 одсто, наводи се у студији.
Иако је регионална интеграција повећана, то се није значајно одразило на економски развој.
"БДП региона је и даље веома низак, укупно је на нивоу БДП-а Словачке. Потенцијална добит из појачане регионалне трговине се готово недовољно материјализовала", каже Гривесон.
Он је додао да се раздор према новим чланицама ЕУ на истоку Европе повећао, што је забрињавајући, јер би сиромашније земље требало брже да расту од богатих.
БДП по глави становника на Западном Балкану је између 20 и 40 одсто нивоа Немачке, а тиме испод сваког од већине источноевропских чланица ЕУ.
То готово није променио ни Споразум о стабилизацији и придруживању ЕУ, пошто се извоз у ЕУ у последње две деценије повећао за мање од једне четвртине.
Директне инвестиције из ЕУ су у истом периоду порасле за око 46 одсто, што је, сматрају, скромно у поређењу са растом директних инвестиција из ЕУ у Пољску, Чешку, Словачку или Мађарску пре приступања Унији.
Гривесон истиче да се не може говорити о процесу приближавања, иако постоје назнаке да би могло доћи до враћања производње из Азије у Европу, а тиме на Западни Балкан.
У Студији се наводи да су успеси у области инфраструктуре ограничени, иако су државе региона успешно прикључене на трансевропске саобраћајне и енергетске мреже.
"И даље постоје велике рупе, на пример у вези брзог интернета. Са Кином је у регион наступио један актер који задаје све више главобоље Европљанима. Најављене кинеске инвестиције у регион су вредне око седам милијарди евра. Често те инвестиције доводе до економске овисности, на пример Црна Гора, и слабе утицај ЕУ. О томе треба размислити", каже Вајс.
Да би се економски развој земаља региона подстакао аутори студије препоручују што свеобухватније економско прикључење ЕУ.
"Посебно зато што је приступање за већину из политичких разлога све удаљеније, Брисел мора понудити алтернативу", констатује Вајс.
Једна могућност би била отварања структурних и кохезивних фондова, као и других финансијских инструмената ЕУ за Западни Балкан.
То, наводи се у студији, не би тешко оптеретило пореске обвезнике ЕУ, свега један одсто БДП-а.
И интеграција у царинску унију, као и проширење постојећих Споразума о стабилизацији и придруживању били би корисни, закључује се у студији.
