Исповест Катарине, ћерке жене која има 300 кила: Мама није мокрила месец дана пре пријема болницу
У Србји не постоји возило за њен транспорт
Катарина, ћерка Аните Вујић (42), жене тешке око 300 килограма, из села Метовница, за чији се живот боре лекари у Општој болници у Бору испричала о проблему своје мајке.
УПС! Конобар мислио да запали атмосферу, па запалио госте!
- Само два дана пре него што је у недељу пала у кому, моја мама је требало баш због ектремне гојазности, да иде на операцију смањивања желуца у Клинички центар Србије у Београду – каже Катарина и додаје:
- Како се ближио дан одласка на операцију, мама је била све нервознија. У недељу је почела да се гуши. Убрзо је изгубила свест, а ја сам, панично позвала болницу у Зајечару. Међутим, иако сам их звала два пута, саопштено ми је да наше село Метовница територијално припада Бору, па су ме упутили на болницу у том граду – прича Катарина.
После тог позива, из Опште болнице у Бору у Метовницу је одмах упућен санитет. Међутим, тек тада су настале муке.
- Мајка се, у међувремену, прибрала и одбила да оде у болницу. Једва су је савладала седморица одраслих људи који су је, ни сама не знам како, убацили у санитет и одвезли у борску болницу – наставља Анитина ћерка.
Девојка каже да је њена мајка после пријема у борску болницу одмах збринута, али су лекари приметили да она уопште не избацује течност.
- Питали су ме када је последњи пут мокрила. А колико се ја сећам то је било месец дана пре пријема у борску болницу, Тог дана лекари су успели мојој мајци да помогну да за 24 сата избаци из севе готово осам литара течности – објаснила је Катарина.
Лекари наложили хитан транспорт
- Седам дана пре кобног догађаја, тата је фотографисао маму и ту слику однео лекарима у Зајечар. Чим су видели фотографију, лекари су је одмах проследили колегама из Београда, које су наложиле хитан транспорт у КЦ Србије и заказале операцју смањивања желуца – рекла је Катарина, Анитина ћерка.
Додала је и да су борски лекари ипак покушали да транспортују Аниту у Клинички центар Србије на заказану операцију смањења желуца, али је њена мајка тада пала у кому, па је свако њено померање било ризично.
- Рекли су ми да не смеју да ризикују да је пошаљу на пут без одговарајућег возила, јер не верују да би она то преживела. Казали су ми да таквог возила нема у Србији и да је једина нада да покушају да стабилизују мамино стање па да се тек после тога разнишља о наредним корацима – каже Катарина.
Девојка каже да је њена мајка родила троје деце и да је до пре десетак година била жена нормалне тежине.
- Не знам како се мама толико угојила, то нису знали да нам кажу ни лекари у Зајечару. По мом мишљењу, у питању су гени, јер је и моја бака по мајци има проблема с тежином, будући да има око 150 килограма – наставља Катарина.
Пре две године, наставља Катарина, када је њена мајка имала 217 килограма, упућена у Клинички центар Војводине у Новом Саду.
- Лекари су тада успели да јој помогну да за само 12 дана ослаби чак 30 килограма. Тада је мами препоручена строга дијета и операција смањивања желуца – додаје Катарина.
Међутим, по повратку кући, Анита се није придржавала дијете и почела је поново да се гоји. За непуне две године достигла је тежину од готово 300 килограма.
- Престала је и да излази из куће. У почетку се мало шетала по дворишту, али је после тога највећи део времена проводила лежећи у кревету. Све више се повлачила у себе и на крају се све завршило на овакав начин. Сада нам не преостаје ништа друго него да чекамо и надамо се да ће мама оздравити – каже Катарина.
