Ивану (32) не ради ниједан бубрег: Да би преживео потребна му је наша помоћ!

Ивану Реџићу (32) из Урошевца на Косову и Метохији хитно је потребна трансплантација бубрега, он је већ четири месеца на дијализи јер ниједан његов бубрег не ради.

Прелепа Анастасија (21) има ЛЕУКЕМИЈУ: Да би је победила потребна јој је наша помоћ!

Наиме, због константног умора Иван је завршио на лечењу на Војномедицинској академији у Београду.

Подржало скоро 160.000 грађана Србије: Иницијатива "Фондације Јурић" пред премијерком

- До тада сам живео један нормалан живот. Отац ми је умро 1995. године, па сам са мајком и братом 1999. године због ситуације у земљи с Косова дошао у Београд. Ту сам завршио Високу школу електротехнике, а потом се запослио у банци. Од пролећа прошле године па све до лета осећао сам огроман умор. Мислио сам да ми треба одмор и одлучио сам да одем на летовање. Међутим, нешто ме је терало да посетим лекара, који ме је упутио на лабораторијске анализе. Уследило је шокантно обавештење, доктор ми је рекао: твоји бубрези више не врше своју функцију - прича Иван Реџић.

Никаквих наговештаја да овај младић болује од тешке болести раније није било. Живео је као и сви млади људи, један ужурбан, забаван и срећан живот.

- Прави шок је уследио тек након неколико месеци. Мајка је урадила анализе да би могла да ми да бубрег. Иста смо крвна група, веровали смо да ће све бити у реду, а онда је уследио нови шок. Њој су дијагностиковали сличну болест, бубрези јој пропуштају протеине, а могла је да заврши на дијализи као и ја - каже Иван. Друга опција за трансплантацију био је његов брат који има 35 година, али ни то није успело.

- Због етичких кодекса и та шанса је пропала, комисија неће да одобри да он буде донор органа - објашњава саговорник.

Од тренутка када је сазнао за болест, чији узрок још није откривен, па све до августа ове године Иван је био на посебном режиму исхране, имао је једну операцију након које је кренуо на дијализу.

- Живот ми се потпуно променио, на боловању сам годину дана, не крећем се више међу људе, слабије се дружим, затворен сам између четири зида и то ми веома тешко пада. Дијализе подносим тешко, не само физички него и психички, страшно је када знате да ако не одете на дијализу, можда нећете преживети. Два дана недељно сам на ВМА, у данима када нисам тамо трудим се да живим, али то није исти живот као раније. Имам велику подршку породице, пријатеља, познаника, али немам оно најважније - компатибилан бубрег који би ми спасао живот - каже тужним гласом Иван Реџић.