КИША ПАДА НА ЂУРЂЕВДАН: Ево шта то значи

Ђурђевдан је празник који се сматра за границу између зиме и лета, везано за овај дан постојеобичаји који су се поштовали од давнина, а практикују се и данас за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве.

НЕЗАПАМЋЕНО НЕВРЕМЕ! Метеоролози издали упозорење за Србију! Небо ће се буквално сручити на земљу

ЂУРЂЕВДАН ЈЕ НАЈОМИЉЕНИЈА СЛАВА У СРБА: Најбитније је ОВО да урадите да бисте правилно прославили

Ђурђевдан је празник са јако пуно народних обичаја везаних за њега и магијских радњи за заштиту, здравље и плодност, које се тог дана обављају.

Обичаји и веровања српског народа везана за Ђурђевдан су у народу свакако постојали и пре него што је примљено хришћанство. Свети Ђорђе је својим празником свакако заузео место старог српског божанства плодности Јарила и његовог празника.

Увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама као и улазне вратнице и капије. Ово се чини да би година и дом били берићетни, да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору! Понегде је обичај да се ово кићење зеленилом врши на сам Ђурђевдан пре зоре.

Сматра се да на Ђурђевдан делују вештице и друге зле силе, због чега су сељаци палили велике ватре како би би заштитили себе и село. Многи праве крстове од лесковог прућа и стављају их по њивама, баштама и зградама да би се сачували од града.

Обичаји везани за Ђурђевдан се врше пре изласка сунца, и то често на реци.

Жене и девојке донесу увече кући “омаје” тј. воде са воденичког кола, а у новије време са извора или чак и чесме ван куће, с намером да се од њих свако зло и прљавштина отресе и отпадне,  као омаја од кола и невоља отече од њих као вода од извора! У ту воду ставе различитог биља а нарочито селена, да преноћи, па се ујутру њом умивају да “сперу” невољу.

Веровало се да ако је на Ђурђевдан ведро да ће бити плодна година, а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша да ће лето бити сушно.

На ђурђевданским уранцима се млади опасују врбовим прућем “да буду напредни као врба”, ките здравцем “да буду здрави као здравац”, копривом “да коприва опече болести са њим”, и селеном “да им душа мирише као селен”.

Каже се у Србији да колико недеља пре Ђурђевдана загрми, толико ће бити товара жита те године.