Ко је Насер Орић, озлоглашени убица? Каријеру је започео 1991. године, а онда је заливао СРПСКОМ КРВЉУ

Насеру Орићу, којег Бошњаци сматрају ратним херојем, а Срби злочинцем, поново ће се наћи ред лицем правде када му се у обновљеном поступку буде судило за ратни злочин над српским заробљеницима током последњег рата у БиХ, након што је Апелациони суд биХ укинуо ослобађајућу пресуду, донету 9. октобра прошле године.

Орићу и његовом ратном колеги Сабахудину Мухићу је суђено по оптужби за злочин против ратних заробљеника у Братунцу и Сребреници 1992. године, односно за злочине у селима Залазје, Лолићи и Куњерац.

Орић је ухапшен је 10. јуна 2015. у Берну по потерницији Србије, на путу за Швајцарску, где је требало да присуствује обележавању 20. годишњице злочина у Сребреници.

Србија је потерницу за Орићем расписала 2014, због сумње да је починио кривично дело ратног злочина над српским становништвом у Сребреници 1992.

Претходном, Орића је Хашки трибунал 2006. године осудио за ратне злочине по једној тачки оптужнице на две године затвора за индиректну одговорност за смрт седам и мучење 11 српских заробљеника у периоду од 1992. до 1993. године.

Након жалбе на пресуду, Орић је 2008. проглашен невиним, пошто је Апелационо веће у Хагу тада закључило "да нема сумње да су тешки злочини почињени над Србима у Сребреници у периоду од септембра 1992. до марта 1993, али да "доказ да су злочини почињени није био довољан за изрицање казне појединцу".

Орић је средином 1980-их година, пре распада Југославије, био припадник специјалних јединица ЈНА за атомску и хемијску одбрану. Потом је завршио шестомесечни курс у Земуну и радио у полицијској станици Савски Венац у Београду као приправник током 1988. да би потом као члан полицијске јединице за специјалне акције, имао је обуку још две године.

Орић је 1990. пребачен на Косово и Метохију као члан јединица за специјалне акције МУП-а, а по повратку у Београд, како су известили тада медији, био је телогранитељ Слободана Милошевића, а током 9. марта је учествовао у хапшењу Вука Драшковића.

У "медијској биографији" наводило се и да је ноћу радио на улазу у познату београдску дискотеку "Метро" у Кнез Михајловој улици.

Каријеру у БиХ започео је у августу 1991. године у полицијској станици на Илиџи, на периферији Сарајева да би потом био прекомандован у полицијску станицу у Сребреници, где је наредне године унапређен у шефа полицијске станице у Поточарима.

По избијању рата у БиХ Орић је 20. маја 1992. постављен на функцију команданта Штаба Територијалне одбране у Сребреници, а од 1. јула 1992. и за члана Ратног председништва Сребренице.

Предводио је, тврдили су медији уочи суђења у Хагу, многобројне нападе на више од 50 српских села 1992-1993, у општинама Братунац и Сребреница. Орић је, са сарадницима је у јулу 1995, пре него што је војска Републике Српске заузела Сребреницу, евакуисан хеликоптером на подручје под контролом тзв. Армије БиХ.

Према првобитној оптужници, Орих, тадашњи командант, и Мухић, припадник Армије БиХ, су 1992. године у местима Залазје, Лолићи и Куњерац убили три заробљеника српске националности.

Изречена му је ослобађајућа пресуда, коју Апелациони суд БиХ јуче укинуо и затражио онављање поступка.