Кренули смо у смрт са песмом МОЖДА НЕБО ЗНА, а онда је Дарко на Кошарама завршио са РУПАМА У ЛИЦУ

Ноћ када је с неба падала смрт. Тако би се могао описати кобни 11.мај 1999.године, када је НАТО авијација бацила касетне бомбе на хероје с Кошара, који су бранили границу Југославије од продора терористичке ОВК.

УБИЦЕ ЈУНАКА СА КОШАРА ШЕТАЈУ СЛОБОДНО: Масакрирали српске војнике, а данас на високим положајима!

Само те ноћи, пре тачно 18 година, страдало је 11 наших бораца, а рањено 79.

18 ГОДИНА ОД ХЕРОЈСКЕ ОДБРАНЕ КОШАРА: Срби показали да су НЕПОБЕДИВИ!

За храброг Ивана Ранковића из Лазаревца ова годишњица је посебно болна јер је непосредно пре ње 5.мака изгубио друга с којим је и служио војску и био нераздвојан на Кошарама.

Иван је имао 22, а покојни Дарко Милошевић из Љига тек 21 годину. Ипак, стали су раме уз раме с искусним војницима и официрима, бранећи земљу свим срцем.

Убијен из заседе

- Делили смо све. Тог јутра, 5.маја 1999. године распоређивани смо на лево кривло врха Раша Кошарес. Увелико се прочало о копненом нападу албанских терориста – присећа се Иван Ранковић.

ДАО ЈЕ ЖИВОТ ЗА СРПСТВО НА КОШАРАМА: Посмртни остаци овог РУСКОГ ХЕРОЈА никада нису пронађени!

- Лево од рова била је мала увала. Трећо који је био санама, Рашка, сишао је да довуче грану, враћа се и каже: „Брате, доле је нека формација. Не бих рекао да су наши“. Пришуњали смо се и видели око 20 муџахедина. Нас десет је направило потковицу и кренуло у напад – прича Иван који је у том нападу рањен у леву ногу.

Убрзо је, каже, дошло појачање.

Осветили саборца.

- Кренула је артиљерија с обе стране! Чујем две детонације у рову у ком је Дарко, прошуњао му се терориста. На моменат сам га видео, сиви борбени прслук нестаје у оној ували. Прати га метак 7,62 – сећа се Иван.

Српски војници одмах су осветили друга. Дарко је некако дошао себи и покушао да дозове саборце.

- Видео сам му руку из рова. Заборавио сам на пуцњаву и на повређену ногу и најбрже што сам могао дотрчао сам до њега. Био је жив, али доста лоше. Униформа је била сва у рупама и десна страна лица. . „Држи се брате! Само издржи!“ говорио сам. Успели смо да га извучемо. Ту ноћ у болници сам чуо да је умро – прича Иван.

"МОЈ ВЛАДИМИРЕ...": Писмо мајке мртвом сину који је страдао у паклу кошара (ВИДЕО)

Сваког 5.маја даркови саборци се окупљају на његовом гробу. Општина Љиг му је подигла споменик преко пута куће, код дечјег игралишта где је одрастао, а улица где се родио данас носи његово име.

Све уз песму „Можда небо зна“

Иван Ранковић осврнуо се и на потресни долазак на Раша Кошарес 10 дана пре кобног 5.маја.

- Мој вод је стигао касно увече. Чекали смо у земуници добровољца који је требало да нас одведе до наших заклона. Док смо чекали класић Пера је запевао Освајаче и „Можда небо зна“. Добровољац долази, а иза њега и болничари који вуку пет наших мртвих. Кажу, нашли нас минобацачима код стене. Касније смо ми заменили ту групу код стене, срећом, без губитака – присећа се Ранковић.