ИМА 18 ГОДИНА И НАЈБОЉИ ЈЕ МЛАДИ НАУЧНИК НА СВЕТУ! Ђорђе Огризовић је будућност здраве Србије

Када бисте га срели негде у некој од београдских улица, у неком локалу, било где изван школе или лабораторије, вероватно бисте прво помислили - висок, леп дечко, вероватно спортиста. И мада не бисте ни тако погрешили, ипак овај скромни осамнаестогодишњак носи титулу, ни мање ни више него најбољег младог научника на свету. У његовој соби већ сада је преко 50 награда, медаља и признања за достигнућа и остварене успехе у разним областима природних и друштвених наука које су Ђорђу Огризовићу већ у основној школи почеле да буде интересовање.

- Кренуо сам на време. Имао сам подршку, у почетку родитеља и наставника, касније у гимназији професора и ментора, а био сам укључен у рад различитих организација које подржавају радну и едукативну врсту ангажовања, па сам осим личне упорности и труда имао и много среће - почиње своју причу Ђорђе и на наше питање да ли је, због тако великог броја признања, навикао на победе и награде, додаје:

- Не, нисам навикао на награде. Навикао сам на такмичења. Волим сам процес такмичења. А, награде као награде, чини ми се да сам им се радовао више него сада. Мада, и сада се ја уистину обрадујем, али сам престао да радим нешто због, конкретно, награде. Сада радим оно што баш волим и уживам у томе. Волим кад труд и време које сам уложио буду награђени.

СТАРИ ЗНАЈУ: 20 савета које би 60-годишњаци дали сами себи, кад би поново имали 30!

Скромни генијалац

Ђорђе је, као ученик Треће београдске гимназије, у априлу ове године учествовао на Светској олимпијади младих научника одржаној у Клуж Напоки у Румунији и у конкуренцији 200 научних радова из 36 земаља и освојио златну медаљу из области животне средине, а онда је победио на конкурсу Светске организације за заштиту интелектуалне својине у категорији ученика средњих школа  за истраживања везана за заштиту животне средине, побољшања енергетске ефикасности и квалитета живота. Овом медаљом, добио је епитет најбољег младог научника на свету. Упитан како су реаговали професори и другари у школи када су га видели први пут након добијања престижног признања, Ђорђе одговара:

- Сви су честитали, радовали се, говорили да су ме видели у медијима. Било ми је то симпатично и драго. У Трећој београдској гимназији се никада нисам срео са неким ко би омаловажавао нечији успех. Поштују се професори и поштује се знање.

Овај скромни момак, ког већ ословљавају генијалцем, истиче да није сам заслужан за постигнуто.

- Не волим та претеривања. Крећем се у круговима младих који раде исто што и ја или слично, рецимо у Истраживачкој станици Петница или у Центру за таленте, али се за њих још није чуло, што не мора да значи да су мање значајни или вредни од мене или мог успеха. Поред знања и интелигенције битна је и срећа и не сумњам да ће се и за њих чути. Поред мене су у тиму и моји пријатељи из Центра за таленте који су се окитили медаљама, Тамара Јанковић, Николина Марковић, Јован Митић, Матија Чупић и Урош Филиповић. Ништа не бисмо могли учинити без наших ментора, професора доктора Боривоја Аднађевића са Факултета за физичку хемију и Михајла Гигова и Сандре Петковић из лабораторије за заштиту животне средине Рударског института.

Метода хидродинамиче кавитације

Упозоравајући су подаци о присуству загађујућих материја у води, који говоре да се на светском нивоу произведе преко 6 милиона тона фенола годишње, док је концентрација од само 10 микрограма ове материје штетна за човека. Признање освојено у Румунији Ђорђе је добио захваљујући огромном раду уложеном управо у истраживање о одстрањивању фенола из воде методом хидродинамичке кавитације.

- Фенол се налази у отпадним водама различитих индустрија и то у великим количинама. Постоје различите методе за његово уклањање, али много њих има бројне недостатке, попут високе цене и лоше ефикасности, а метод хидродинамичке кавитације се показао као веома успешан, јер се на узорцима са којима смо ми радили и у датим лабораторијским условима, показало да се фенол одстрани у потпуности, 100 одсто. Морало би се обавити још истраживања да би се видело које би резултате ова метода дала када би се применила у реалним условима. Нажалост, о примени ове методе даље не одлучују научници и они који раде на истраживању.

НИСУ ГА ЗАВЕЛА СВЕТЛА ВЕЛИКОГА ГРАДА : Вратио се из престонице у родно село и не каје се

Уметност, спорт и друштвени живот нису запостављени

Иако влада мишљење да човек мора да се одрекне много других сфера активности да би остварио успех у једној, и то још овакав какав је остварио Ђорђе Огризовић, он ипак не дели то мишљење.

- Немам утисак да ми је било напорно. Бавио сам се оним што волим и уз подршку различитих људи и не мислим да сам се због овог истраживања одрекао било чега другог. Имао сам времена и за нека друга такмичења, цртање и дружење са пријатељима, као и рекреативно бављење спортом, наравно и за школске обавезе и одмор.

Овај београдски гимназијалац има све петице у школи, носилац је зеленог појаса у реалном аикиду, најмање два пута иде на пливање које му, како каже, помаже да се опусти и у води заборави на распоред обавеза, стиже да црта како за своју душу тако и за међународна такмичења. У Украјини је ове године освојио и награду на такмичењу украјинске уметничке институције из Хериксона, на ком је учествовало преко 2.200 радова из 14 земаља, за цртеж на тему „Илустрација народне или ауторске бајке“.

- Моја млађа сестра Маја написала је бајку на основу једног мог цртежа који говори о заштити животне средине, конкурисали смо и нисмо очекивали да ћемо освојити. Користим доста смешну технику - фломастере и бојице, па цртеж више личи на неки дечији - а, на наше питање да ли, због свестраности његових интересовања, има бар неки неоправдани изостанак у школи, духовито одговара:

- Немам. Баш ми је неки дан рекла другарица да бих могао узети неки.. (смех). Професори увек имају разумевање за изостанке када се ученик бави неком vannastavnom активношћу, науком или истраживачким радом.

МАЛИ СА СТУДЕНТИМА: Млади људи са добрим идејама ће увек имати подршку Београда! (ФОТО)

Након оствареног успеха, Ђорђа и чланове тима који је Србију представљао на научној олимпијади, угостили су прва дама Драгица Николић, министар омладине и спорта Вања Удовичић и Српска академија науке и уметности. Подршке, каже наш саговориник, углавном не недостаје.

- До сада сам имао много среће и све што ми је било потребно углавном сам, у сарадњи са Центром за таленте и Петницом, добио. Али, оно што је младима који представљају своју земљу потребно то је да се не брину и да не буду у неизвесности да ли ће отићи на неко такмичење због недостатка средстава за пут, смештај и храну. Пре неколико дана је у Скупштини града представљена прва генерација младих талената Београда и ту сам добио средства за одлазак на следећу научну олимпијаду која ће се одржати у Штутгарту 2017. године. Било би дивно када би постојао континуитет у раду таквог фонда, да даје деци која уче, труде се и остварују резултате. Потребно је да неко континуирано прати рад младих и успешних људи и да их неко пита “треба ли вам нешто и хајде да то набавимо, јер ви представљате нашу земљу."

Иако Ђорђа красе лична скромност у разговорима о успеху, ипак је свестан да је сада добар тренутак да у Србији промовише науку и успехе његових другара. Зато не одбија позиве за гостовања у медијима.

- Трудим се да, по такмичењу у Румунији и оствареном највећем успеху за Србију до сада, пошто је добар тренутак, позовем и да увек пође са мном још неко од мојих другара из Центра за таленте. Мислим да је добро што смо у прилици да пошаљемо поруку онима из наше генерације који још размишљају да ли да се укључе у рад Центра за таленте и Петнице, да то ипак учине. Мислим да се за научнике и њихове радове врло мало чује. Веома мали број људи чита научне часописе. У свету ван научног мало ко зна да већ данас имамо мекане роботе или јединку насталу од две женке (пацова) што би могло даљим истраживањем и применом могло да доведе до тога жене за пар десетина година саме могу да стварају потомство. Углавном се све своди на сазнања да је нека апликација за мобилни унапређена и то је све.

ПОСАО НЕ ПАДА СА НЕБА: Многи млади људи су одлучили да не чекају већ да сами покрену свој БИЗНИС!

Заштита животне средине, бионички или хемијски инжењеринг је оно што Ђорђа највише интересује и за шта планира да се академски школује у Србији. Каже да то пожели сваки пут када види понашање људи према свом ближем окружењу.

- Немарност и необавештеност популације и неискориштеност алтернативних извора енергије као што су соларна енергија, енергија ветра и таласа, доживљавам као главне проблеме. Мислим да више немамо хиљаду година времена да размишљамо о томе како да решимо неки проблем, јер проблем може да настане врло брзо с обзиром на досадашњи однос човечанства према природи. Мора да се схвати да нешто полази од појединца. Требало би да, примера ради, учинимо оно што можемо и сви, рецимо искључимо светло када за њим нема потребе или да при бацању селектујемо биоразградиве од неразградивих отпадака како бисмо подстакли рециклирање.

Иза Ђорђа је успешна 2016. година коју ће, како казује за sd.rs, памтити по великој радости кроз читаву годину.

- Био сам успешан у свим областима живота за које мислим да су сад у овом периоду битни. И духовно се осећам испуњеније и снажније. У септембру сам посетио наш Хиландар на Светог Гори и то ми је много значило. Свима нам је потребно више вере да ћемо превазићи проблеме и успети.