ЛЕГЕНДАРНИ СРПСКИ РЕПРЕЗЕНТАТИВАЦ ОДГОВОРИО ЦРНОГОРСКОМ ТРЕНЕРУ "Ти си више коцкар него човек, на химну "Боже правде" си излазио из хале

У интервјуу за антисрпске београдске медије, странку која већ 12 година побеђује на демократским изборима у Србији назвао је нарко-картелом, а њеног оснивача и председника Србије Александра Вучића је брутално напао.

Упркос многим нападима на Србију, која га је дуги низ година хранила, чак ни када га Хрвати нису желели,  када су му се угасиле све друге опције да као приучени рукометни тренер отима новац.

Оштро писмо Вујовићу упутио је Недељко Јовановић, бивши рукометаш. Он му је поручио да му је познато ко је и какав је, што се од давнина зна, и да неће о томе ћутати.

Најпре му је поручио:

- Очигледно си неку јако прљаву и лошу дрогу пробао, кад већ помињеш нарко- картеле и кад си у стању да странку која је добила изборе и руководи овом јадном, напаћеном државом, нашом једином Србијом, која је, да те подсетим, и твоја Србија, где су ти деца рођена и одрасла, где си своје спортске успехе, направио и кроз њих се прославио толико... и тако пљујеш,  мрзиш и називаш нарко картелом.

- Ти, који си у сржи висе коцкар него човек... - поручио му је Јовановић, наводећи да ће причу о Вујовићу почети од личних сазнања...

- Кад те упознах те 1988. године са непуних 18 лета, кад си у Барселону пошао да потпишеш уговор на три године, па притом потрошио скоро пола обештећења које Металопластици припада по уговору, са тадашњим секретаром клуба обилазећи коцкарнице великога града... Пре тога сам те пар месеци раније гледао на телевизији кад сте у Битољу батине добили због инцидента који ти и брат твој по рођењу Пера Милошевић изазвасте, сада схватих - слабо вам дадоше до знања колико сте заслужили - да свет није ваш, цетињски витезови.

-Ти, који се коцкаш цео свој живот, па и са људским животима, а и на камати си и у дуговима мало више код целоживотних пријатеља својих, да не помињемо врхунске спортисте, а и спортске раднике српске само,чије си дубоко али реално разочарење.

- Уз те карактерне атрибуте наравно иду и лажи.Да те подсетим како си слагао јавност кад си ме истерао из репрезентације кад сам ти рекао на твоје перфидно лицемерно убеђивање да не треба више да играм за национални тим, а ја ти рекох да сачекаш да размислим три дана.Одмах си сутра објавио да нисам више део тима. Понижен и одбачен као и многи с којима си имао посла као тренер - наводи он и даље га подсећа:

- Да те подсетим да си покушао и на Олимпијаду да ме не водиш, без детаљисања, а могао бих баш, али ти се у гаћама мало стисло па ниси смео. Задовољство ми је подсетити те да си у свакој републици и у клубу у ком си радио од бивсих република већи грађанин те републике био и увек под плаштом југословенства него они сами, наравно да би што боље прошао и да би те баш баш волели. Што би Срби рекли - већи католик од папе. А кад смо већ код Хрвата,  да се мало јавност подсети, како су играчи под твојим вођством на првенству у Швајцарској 2006. године плакали, па после првенства никад више нису хтели за Национални тим под заставу јер си им у свлачионици нудио намештање утакмице са Хрватима. Мало је и то било па си познат и по устајању са клупе у току своје тренерске каријере када си шутирао више пута противничке играче, али и судије. Све то, наравно, у складу са твојим карактером и педагогијом - наводи Јовановић, даље подсећајући:

- Ево још једног личног сећања. Пред најважнију утакмицу на Олимпијади 2000. године у Сиднеју, пред борбу за улазак у финале у свом стилу си извређао и понизио пола тима како смо овакви, онакви, свакакви, никакви и наопаки уместо да нас као лидер, вођа, тренер бодриш, измотивишеш - па макар и лажима (што ти не би тешко пало) да смо супер, да смо јаки, моћни, да можемо... - подсећа Јовановић, и додаје да је пуно доживљаја било са њим...

- Веселине, па и сузе си пуштао када су професора Бранислава Покрајца пред ту Олимпијаду смењивали уз речи да ако њега смене сви идемо...а после кад си упитан шта треба да се учини да ти водиш тим, а знамо да је тадашња власт била у причи, ти, Веселине помену неку земљицу у Шапцу да ти се овековечи, упише, поклони, шта год, јел' тако беше? Вероватно си исту ту земљицу, плац помињао и садашњој власти у неком моменту, па сад председника прозиваш да је теби, легендице, нешто обећао.

А ниси га видео у животу, осим на телевизији, срамото једна (упс извини, немаш ти срамоте).

Оно што је председник обећао није испунио јер не зна више шта да обећава од толико тога што мора и треба да уради, испуни, оствари. Али, то је тако не зато што он дрхти од таквих као што си ти, којима нешто треба, него зато што и сам зна,  жели и успеће да оствари толико тога за све нас који баш воле ову нашу малу али велику и поносну државу Србију.

- Да те посаветујем и да ти помогнем Веселине, вероватно не постоји законски основ да добијес нешто што није твоје, постоји реституција, експроприација, пренамена, озакоњење... шта год да је, тако да - неће слонче у лонче Веселине.

- И јос један детаљ да јавности рефрешујемо меморију,омиљени детаљ твог истакнутог југословенства свакорепубличког кад си у којој држави (републици) а највећи си Србин, наравно, јел?

А зар треба да те подсетим, патриото, како ниси устајао на химну "Боже правде" и излазио из хале баш тад...

- Не волиш ти никога Веселине, ти волиш себе свог јединог себе (како позната песма каже)    

- И на крају, што се твоје подршке студентима тиче, мучени од силних иностраних разних подршки и помоћи јос кад им и подршка једне такве "моралне громаде" стигне - јадни они, неће им бити добро од тебе.

Србија Данас/Ало