МАЈКА МИ ЈЕ РЕКЛА "СИНЕ, МОРА ЛИ ТА ПОЛИЦИЈА": Исповест Љубице Пешкир из Полицијске бригаде (ФОТО)
Љубица Пешкир (41) већ 14 година носи полицијску униформу
На први поглед можда и не делује опасно када је у цивилној одећи, али немојте да вас утисак превари па да случајно помислите да са њом лако можете да изађете на крај уколико прекршите закон.
Љубица је већ две године међу најбољим полицајцима Полицијске бригаде, одреда који брине о реду и миру на свим јавним скуповима, од спортских догађаја, концерата, па до демонстрација. Пре Полицијске бригаде Љубица је 12 година радила у полицијској станици у Старој Пазови, што је био посао који јој је, како каже, омогућио да очврсне и научи све што треба за рад на улици.
- Нисам никада као дете маштала да баш желим да будем полицајац. Раније није ни било могућности да жена уђе у полицију, осим на административне послове. Мој улазак у полицију некако се десио само од себе. Када је отворен први конкурс за жене полицајце у Сремској Каменици 2002. године, одлучила сам да пробам, па шта буде. И ево, дошло је до тога да 14 година носим униформу. Имала сам подршку целе породице, осим мајке. Она ми је рекла: "Јао сине, мора ли та полиција? То је тежак, мушки посао. Не знам да ли ћеш ти то моћи"... Међутим, успела сам да без проблема прођем конкурс и до данас се ни једног тренутка нисам покајала што сам одабрала рад у полицији. У међувремену сам успела да и мајку разуверим да је ова каријера добра за мене - прича Љубица за портал Srbijadanas.com.
ВОЗИЛИ СМО АУТО-ПУТЕМ КРОЗ БГ У ВРЕМЕ НАЈГОРЕГ ШПИЦА: Ево зашто је ГУЖВА! (ВИДЕО/ФОТО)
Жене у униформи? Ово је ипак Балкан
На прве жене у полицијској униформи гледало се са великом дозом скептицизма, да неће успети да се уклопе у такозвани опасан мушки посао.
- Жене у униформи? Да се не лажемо, ово је Балкан. Тешко је бити жена у мушком послу, али трудим се. У мојој јединици нема поделе на мушке и женске послове и сви морају све да раде. Колеге из јединице штите мене и друге жене на одређени начин. Сви они имају мајке и сестре и ваљда им проради тај инстинкт. Међутим, то је мач са две оштрице. Морају истовремено да пазе и да нас не увреде. Жене су данас еманциповане у свим областима иако су слабији под. С друге стране, када крене акција на терену, морате рачунати само на себе и своју способност. Тада до изражаја долазе само ваше способности и оно што сте научили на обуци.
ПРАСИЋИ, МРТВАЧКИ САНДУК И НАЦВРЦАНИ СКЕЛЕЏИЈА: Скелом преко Дунава, од Бегеча до Банаштора (ФОТО)
Када бих размишљала да ли ће неко да ми разбије главу не бих ни излазила на улицу
Љубица тврди да нема страх када иде на терен, као и да никада не размишља о томе шта је све могло да јој се догоди на опасном задатку.
- Знам да је опасно, али исто тако верујем у своју способност, као и у способност свих колега у јединици које су са мном на задатку. Нисам никада имала епизоде да дођем кући, па да седнем и размишљам по приниципу: "Ауу, ово је добро прошло, ко зна шта је могло да ми се деси". Када бих сваки пут размишљала да ли ће неко да ми разбије главу на задатку, вероватно никада више не бих ни изашла на улицу. Сви ми, наравно, имамо неке страхове, али једино је битно не дозволити да они управљају нама. На задатку ни немам пуно времена за такве мисли јер концентрација мора да буде на највишем нивоу. На крају крајева, не бих се ни бавила овим послом да имам такве страхове.
Грађани на жене у униформи по њеним речима реагују благонаклоно, позитивније у односу на колеге.
- Мислим да је грађанима лакше да комуницирају с нама него с колегама. Има и оних који добацују погрдне ствари, алудирајући на жену у мушком послу, али не обраћам пажњу на то. На терену поштујем процедуре и знам да су увек ту и колеге ако затребају.
БАЧКИ ПУТ ИЗ ЗОНЕ СУМРАКА: Возачима се указују МРТВИ ХАЗАРИ са ГРОБЉА! (ФОТО)
Син још није одлучио да ли ће да буде фризер на тату или полицајац на маму
Иако је мајка и супруга, Љубица ретко који викенд проводи код куће. Посао Полицијске бригаде је такав да се ради онда када има дешавања, а управо су субота и недеља увек крцати манифестацијама на којима се очекује велики број људи, а које се зато сматрају високо ризичнима.
Комшије ми кажу: "ПА ВИ СТЕ КОРЊАЧА"
Љубица Пешкир каже да је многи не препознају када је у цивилној одећи.
- Људи ме често не препознају одмах и то је веома симпатично је и интересантно. Када ме комшије препознају, кажу ми у жаргону: "Па ви сте корњача", мислећи на комплетну опрему коју носимо на догађајима. Онда им ја уз осмех одговорим: "Јесам, ја сам та" - прича Љубица.
- Најтеже ми је можда то што не могу да имам друштвени живот какав бих желела. Посао у Полицијској бригади је такав да се радно време креира на основу дешавања. Ретко можемо да знамо унапред какав ће нам бити распоред и он се често мења у зависности од догађаја. Супруг и дете су ми велика подршка. Син је још увек мали па се не опредељује да ли ће да буде полицајац на маму или фризер на тату. Муж сигурно брине када одем од куће, мада се труди да то не показује. Син сада улази у тинејџерске године, када полако почиње да схвата колико је опасно ово што радим, па стичем утисак да он више брине. Њихова помоћ ми је веома битна и сумњам да бих овако лако све напоре и стрес полицијског посла подносила без њих - закључује Љубица.
