Мало познати детаљи о Вучићима: Деда председника Србије, Анђелко, посетио Христов гроб
Откако је постао високи државни функционер у Србији, Александар Вучић је два пута долазио у Бугојно и оба пута посетио српску православну цркву у Чипуљићу
Патрјарх александријски Теодор Други одликовао је председника Србије Александра Вучића Орденом великог крста светог апостола Марка за посебне заслуге и бригу према сестринској Српској православној цркви.
Александар Вучић: У будућности ће Срби и Хрвати морати да буду све више савезници
Срдачан и пријатељски разговор: Председник дочекао александријског патријарха (ФОТО)
Широј јавности је непознато да је деда председника Србије Анђелко Вучић из Чипуљића код Бугојна био велики верник, који је посетио Христов гроб у Јерусалиму и помагао СПЦ.
Анђелко Вучић је био човек са изузетним смислом за бизнис, надалеко чувени трговац, који је имао аутомобил и личног возача. Гајио је добре тркаће коње. Помагао је СПЦ . Због тога што је путовао на хаџилук на Христов гроб у Јерусалим у граду на Врбасу добио је надимак Аџија, што је скраћеница од хаџија.
- Он и још неколико српских првака из Бугојна водили су акцију изградње Соколског дома у Бугојну. Обратили су се и у Београд краљу Александру, који им је послао новац. Дом је до Другог светског рата имао значајну улогу у очувању традиције и културне баштине нашег народа у овом крају – каже свештеник Славиша Ђурић, парох Цркве пресвете Богородице у Чипуљићу.
Да везе између Аџије Вучића и других српских првака из Бугојна са југословенским краљем нису били површне, говори и чињеница да је у десетак километара удаљеној Копривници, на пола пута између Бугојна и Купреса, Александар имао одмаралиште, од неколико дрвених зграда. Највећа међу њима је чак и у време комунизма, све до последњег рата, међу становништвом била позната као Краљева вила. Недалеко од ње, после Другог светског рата, подигнута је још познатија Титова вила.
Када су 1934.године Хрвати и Бугари у Марсељу убили Краља Александра, Срби из Бугојна су на сахрану послали трочлану делегацију. У њој је био и Хаџија Вучић.
-На сахрану у Београд отпутовали су са огромном воштаном свећом, која је за ту несрећну прилику направљена управо у овој цркви. После сахране, свећу су вратили у Бугојно. Када би свећа догорела, од воска који се са ње топи свештеник је правио нову, тако да је свећа горела све до избијања Другог светског рата – објашњава Славиша Ђурић.
У априлу 1941. године у Бугојну је успостављена усташка страховлада, а над српским становништвом извршен геноцид. Међу жртвама усташког терора је и Анђелко Вучић, са још неколико Вучића. Претпоставља се да је убијен или у логору Јасеновац или у логору у Старој Градишци.
Покољ какав је извршен над Србима у Бугојну и околини тешко је описати. Усташе су целе породице, читава села у колонама одводиле у шуме према Купресу и тамо клале. Управо зверства над Србима из Бугојна, Купреса и Ливна почињена у Копривници и околини инспирисала су чувеног партизанског песника Ивана Горана Ковачића да напише потресну поему „Јама“.
- Упркос голготи кроз коју су прошли Срби мученици успели су да сачувају свећу са краљевог одра. После Другог светског рата, да би избегли одузимање свеће и одмазду комунистичких власти, Срби су од ње направили две једнаке свеће. Једну су звали сељачка, а другу радничка свећа. Власт је знала порекло те две свеће, али због тешког страдања српског становништва је то толерисала – наставља бугојански свештеник.
Откако је постао високи државни функционер у Србији, Александар Вучић је два пута долазио у Бугојно и оба пута посетио српску православну цркву у Чипуљићу.