Које особине се крију иза гестова и понашања српских политичара

Марко Стојановић, стручњак за говор тела, годинама је људима који воде државу држао часове невербалне комуникације, учио их како да овладају својим гласом и телом, али и како да прочитају говор тела свог саговорника. Иако тренутно, како каже, није скоро радио ни са једним политичарем открива за портал SrbijaDanas.com шта о актуелним политичарима говори њихов положај тела.

На питање шта "чита" из говора тела председника Србије Александра Вучића, каже да он одише самопоуздањем, али да мисли да је председник много страственији у послу који обавља, од онога што показује.

- Вучић одише самопоуздањем. Мислим да је много страственији у свему што ради, него што то показује. Труди се да буде смиренији. Променио је начин гестикулације, а ту негде и видим промену школе. Сви везују гест вертикалне пирамиде, где се јагодице прстију додирују, за председника, иако код њега последње три године тог геста скоро да и нема. Мислим да он врло интензивно тренира своје комуникацијске вештине и мислим да је од пре три, четири године променио особу с којом ради. Сада има потпуно дргачији стил. Мислим да је добро да сваки политичар тако тренира. Тиме нам показују да су они људи од крви и меса као и ми, да не знају баш све и добро је да имају ту врсту самоконтроле, да могу да кажу ово ми недостаје. Тако раде на себи, а ако су бољи себи, биће бољи и нама - каже Стојановић.

Стојановић нам је и објаснио шта је заправо значи чувена поза светских државника, формирање пирамиде рукама.

- То показује високо фокусирану особу, знак стреле говори о концентрисаности, усмерености ка циљу. Постоји вертикална, хоризонтална и обрнута пирамида. Овај гест сведочи о високо интелигнетним људима. Међутим, увек постоји проблем код претераног коришћења неког геста. Тада он почиње да ради против себе. Када су прсти усмерени на горе, а горе нам је Сунце, небо, Бог, дакле то је усмереност на неке наше циљеве. Хоризонтална представља усмеравање ка некоме. Може представљати неку врсту нишана. То представља благу пасивну агресивност. Обрнута, опет, због облика који поприма простор између шака, може да има и благу еротизовану конотацију. Углавном, овај гест говори о менталној, интелектуалној снази и фокусираности - објашњава нам Стојановић.

Када је у питању министар спољних послова Ивица Дачић и његово певање, Стојановић каже како такво понашање може да буде шармантно једном, двапут, али уколико настави да се понавља постаје неозбилно.

- Он је можда највештији политичар, образован за то, има одличну реторику, одличан говорник, невербално је врло контролисан. Генерално је добар у томе што ради, једино што мислим да је почео превише да пева. Нека се врати говорништву и невербалној комуникацији, нека одустане од музике. Нису све прилике примерене за то. У реду је то направити једном, двапут годишње, неки штос са тим, у некој ситуацији, али ово је сад апсолутно претерано, недопустиво - каже Стојановић.

На питање како оцењује опозиционаре, Стојановић, објашњава да Вук Јеремић има проблем гримаса и да су његови наступи превише режирани па да су због тога изгубили душу.

- Постоје набори на његовом челу, он као да разрогачи очи, често подиже обрве и то је већ постало гримаса. То му смета да покаже емоције, а политичар с времена на време, мора да покаже емоције, али и да зна када да их сакрије. Његови наступи су били превише режирани и ту су негде изгубили душу. Мислим да његова супруга је много боље функционосала и донела му много више гласова него он сам.

За Јанковића, са друге стране, каже да делује превише "мекано", и да његово понашање никада неће моћи да прође код нашег народа.

- Делује превише мекано. Мислим да наш менталитет то не трпи. Дакле ту мора да постоји одређена снага и одлучност. Мора да искорачи из тог питомог, пуног разумевања кандидата. То на Балкану једноставно не може да прође. Ми никада нећемо направити тај еволутивни корак ка том фином, питомом. Овде мора да се жонглира интензивно са тим вруће-хладно, када треба бити агресиван, а када опет припитомљен. Уосталом, сви смо ми људи имамо своје фазе када смо љути, кад вичемо, када смо груби и када смо пуни љубави, питоми, пуни разумевања. Политичар који нема тај осећај и који то не разуме, не треба ни да се бави политиком - закључује Стојановић.